Izaberite stranicu

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
СА БРАТСКОГ САБРАЊА СВЕШТЕНСТВА И МОНАШТВА
МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ
Манастир Ждребаоник, 31. децембар 2011.

По освештаној вјековној пракси Цркве Христове Православне, свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске сабрало се данас, заједно са својим Архијерејем – Високопреосвећеним Архиепископом цетињским и Митрополитом црногорско-приморским Господином Амфилохијем, на Свету Литургију и на редовни годишњи братски састанак. Ове године сабрање је одржано у Светоархангелском манастиру Ждребаоник код Даниловграда, покрај моштију Св. Арсенија Сремца, другог Архиепископа Српског, насљедника Св. Саве, чије мошти вјековима обитавају у Црној Гори.

Након Свете Литургије у манастирском храму, којом је началствовао Митрополит Амфилохије, одржано је братско сабрање у манастирском конаку, а потом и братска трпеза.

У току Свете Литургије, одликован је правом ношења напрсног Крста – чином протопрезвитера-ставрофора, протојереј Велибор Џомић, парох у Подгорици и координатор Правног савјета Митрополије, а презвитер Зоран Ђедовић, парох горњозетски, одликован је чином протојереја.

Особити благослов за данашње сабрање било је присуство Преосвећеног Епископа умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, који је својом очинском и богословском ријечју изузетно допринио раду данашњег сабрања.

Господин Митрополит је укратко изложио свој архијерејски рад у протеклој години, говоривши и о својој недавној посјети Јужној Америци. Након тога, архијерејски намјесници су изнијели извјештаје о црквеном животу у својим намјесништвима.

[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/9738/04.01.2012_o.Arsenije_Radovic.mp3″ text=“Предавање оца Арсенија“]

Предавање на тему: „Вршење обреда над инославнима и њихова канонска оправданост“ одржао је јереј мр Арсеније Радовић, старјешина Цркве Св. Тројице у Будви и професор Цетињске богословије, послије којег је наступила плодотворна дискусија.

Констатујући да се пастирско-духовни живот Митрополије црногорско-приморске и даље развија на корист читаве Цркве и спасења повјерене пастве, свештенство изражава своју забринутост због мноштва спољњих притисака на Православну Цркву у нашој земљи, која се у Црној Гори оваплоћује кроз Митрополију и још три Епархије помјесне Српске православне цркве.

Неприличне политичке уцјене и неосновани злонамјерни напади на Митрополита, свештенство и православне вјернике којима се не види краја, који, штавише, како вријеме пролази, добијају свој све примитивнији и насилнији облик у виду насиља неких од државних органа и примјене антицрквених противзаконитих метода, незапамћених ни у времена комунистичке тираније, постају неподношљиви.

Притисци на Цркву Православну, с којима се не суочава ниједна друга вјерска заједница у Црној Гори, пројављују се кроз отворену и јавну подршку одређених владајућих структура једној племенско-партијској псеудорелигиозној неправославној организацији, која има намјеру да угрози име, идентитет, достојанство и имовину Православне Цркве. У својој богоборној и антибожној (антихристовској) намјери да угуше црквени живот у Црној Гори, поједини државни органи су спремни на противуставно изгоњење свештеника и њихових породица, монаха и монахиња. Неправним и манипулантским тумачењем комунистичког Закона о правном положају вјерских заједница (1977) неки државни органи пишу најсрамније странице црногорске историје. Истјеривање младог свештеника Синише Смиљића, најава изгоњења протојереја Велибора Џомића, одбијање десетина молби за боравак у Црној Гори, лицима који овдје бораве и по једну-двије деценије су изразити примјери прогоњења Цркве, заједно са политичким судским процеусирањем Митрополита Амфилохија и неколико свештеника Митрополије црногорско-приморске. Као да није довољно, најављује се отимање и небивало подржављење црквене имовине (примјер Цркве на Ћипуру и др.), а не преза се ни од јаних позива на рушење православних хришћанских храмова (Храм Св. Тројице на Румији, Црква Прсвете Богородице и Александра Невског на Светом Стефану…). Предлози за рјешавање тзв. црквеног питања у Црној Гори, који стижу од највиших државних и партијских органа, а граниче се са уцјенама, учинили су да се чак и многи идеолози и гласноговорници новоцрногорског идентитета стиде најновијег развоја догађаја, нарочито у вези са одобравањем боравка свештенству и монаштву, који нису држављани Црне Горе.

Свјесни нераскидиве везе Православне Цркве у Црној Гори са Жичком и Пећком Архиепископијом, садашњом Српском Патријаршијом, свештенство Митрополије захтјева неодложни прекид свих врста притисака на Православну Цркву и исповједа своје пуно сагласје за очување јединства наше помјесне Цркве Српске. Тренутни и плитки политички интереси једне олигархије, покушаји директног мијешања власти у унутрашње устројство Цркве не могу и неће утицати на вјековни поредак Цркве и угрожавање њене богодане слободе. „Ако мене гонише и вас ће гонити“, ријеч је Христова, која се данас остварује у Црној Гори, као у бесудним годинама након Другог свјетског рата.

Црна Гора је била и требало би да остане друштво честитих, слободоумних и поносних људи. Путем који је неки воде, а нарочито рушењем темеља на којима је заснована – Православне Цркве Христове, неизбјежно ће је довести до агоније и самоурушавања. Националне и класне подјеле, вјештачки стваране, проузроковане духовним, културолошким, образовним и економским насиљем, стварају дубоке, и бојати се незаљечиве ране на црногорском друштву, које се неће лако зацијелити и које нису на добробит ниједног грађанина, а још мање Црне Горе као цјелине.

У тој забринутости, али и у увјерењу да ће разум превладати, с уздањем у Бога, чији се Јединородни Син оваплоти Духом Светим међу нама грешним људима, поздрављамо све вјернике и све људе добре воље, радосним и вјечноспасавајућим поздравом:

Христос се роди! Ваистину се роди!
Благословена Нова Година доброте Господње!

Pin It on Pinterest

Share This