[picasa width=“570″ height=“440″ autoplay=“1″ showcaption=“0″]https://picasaweb.google.com/mitropolija.ct/13201110[/picasa]
[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/9436/vladika_atanasije_13.11.2011.mp3″ text=“Бесједа Епископа Атанасија (Јевтића) у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, 13. новембар 2011″]
ЦЕТИЊЕ, 13. новембра (Светигора прес) – Умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски, Преосвештени Господин Атанасије (Јевтић) служио је јутрос са свештенством Свету службу Божију у саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
Владици су саслуживали протојереји-ставрофори Драган Митровић и Милета Кљајевић, јерији Јован Радовић, Миладин Кнежевић, Мирчета Шљиванчанин и Бранко Вујачић и ђакони Никола Пејовић и Миомир Вулевић.
„Смирење има за претпоставку вјеру у Бога“, рекао је Владика Атанасије у литургијској проповиједи вјерницима. „А вјера у Бога има за подлогу страх Божји. То је старозавјетни израз, нарочито у Псалмима, за вјеру у Бога Живога“.
„Према дјетету, нарочито маломе, треба да имате страхопоштовање и љубав. Али данас је извитоперено и једно и друго, јер нећемо ми да се бојимо некога – ми смо слободни и еманциповани. Уствари, тиме прикривамо своје унутрашње страхове. Нарочито се властодршци боје, подозревају. А уколико су више моћнији, тј отмичари власти, а не слуге, служитељи, преко власти да служе народу, они су у све већем страху“.
„С друге стране, немају ни љубав, него најобичнију грамзивост, себичност и нарочито у наше вријеме плотску, тјелесну, незајажљиву љубав која се више и не зове љубав, него, да не прљам ову Светињу, хајде да кажем – ерос. То је једна фина ријеч која показује чежњивост душе и богочежњивост. Све се претворило у најобичније тијело. Што је говорио несрећни Ниче: Тијело сам и само тијело“.
„Немојте савременом човјеку и савременом друштву причати о усправној димензији. А човјек је биће усправно и водоравно. Кад стане човјек и рашири руке, он је живи ходећи крст, спој усправнога става и водоравнога става, ширења према свима људима. Зато је Христос означио љубав као двоједину – љубав према Богу и љубав према ближњему“.
„Не једна без друге, не једна истакнута више од друге, с тим што ова усправна стоји, као на крсту који носимо и који смо сами живи ходећи крст, на усправној димензији, усходноме смјеру и истовремено исходноме“, рекао је Владика Атанасије.
Р.В.
