Izaberite stranicu

[picasa width=“544″ height=“408″ autoplay=“1″ showcaption=“0″]http://picasaweb.google.com/mitropolija.ct/12201008[/picasa]

[audio:http://www.svetigora.com/files/audio/12.12.2010_Mitropolit_Pg.mp3] Бесједа Митрополита Амфилохија на Литургији

ЦЕТИЊЕ, 12. децембра (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас са свештенством Свету службу Божију у Саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици.

У току литургије Владика је у чин јерођакона рукоположио монаха Козму из манастира Ћириловац.

[audio:http://www.svetigora.com/files/audio/Promocija_knjige_o_Gavrilu_Dozicu.mp3] Са представљања монографије

Након литургије у крипти храма је представљена монографија о Патријарху српском Гаврилу Дожићу „Живимо у светињи и слободи“, аутора монаха Павла (Кондића).

Митрополит Амфилохије је на промоцији изнио и неке јавности мање познате податке о Патријарху Гаврилу.

[picasa width=“544″ height=“408″ autoplay=“1″ showcaption=“0″]http://picasaweb.google.com/mitropolija.ct/12201007[/picasa]

„Био сам пријатно изненађен и обрадован када сам 2003. године био у Риму и када сам посјетио острво Светог Вартоломеја које се налази на Тибру. Тамо се налазе мошти Светог апостола Вартоломеја и ту је насликана једна велика икона, слика коју је радила једна Италијанка. Она је очевидно сликарство учила и у Москви и она је ту насликала мученике и велике исповједнике вјере хришћанске двадесетога вијека. Међу њима су многи и са Запада и са Истока који су пострадали у Другом свјетском рату, међу њима и Патријарх московски Тихон, али централно мјесто на тој слици заузима Патријарх српски Гаврило Дожић са ореолом“, рекао је Митрополит Амфилохије.

„Морам признати да сам све друго очекивао, али то нијесам могао очекивати у Риму. И с правом је то урадила та Италијанка. Патријарх Гаврило није прибројан лику Светих до сада, али он несумњиво спада у исповједнике. Он је уграђен у судбину Косова и Метохије још од кад је био ђак, са раном задобијеном од арнаутског ножа у Призрену, преко учитељевања у Дечанима и обављања дужности секретара манастира Дечана, до избора за Митрополита рашко-призренскога, потом пећког. Без његовог непосредног учешћа је незамисливо васпостављање јединства Пећке Патријаршије, као и уједињење Црне Горе и Србије 1918.“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Поред Митрополита Амфилохија о књизи су још говорили академик Зоран Лакић, протојереј мр Велибор Џомић и аутор.
С.Ж./Р.В.

Pin It on Pinterest

Share This