Izaberite stranicu

ЦЕТИЊЕ, 25. марта – У наставку преносимо интервју Високопреосвећеног Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско-приморског Дневном листу ДАН поводом планова за градњу хидроелектрана на Морачи објављен 24. марта 2010. године:

Молим се Господу и светом морачком ктитору да се не догоди потапање Мораче и да та горка чаша мимоиђе и ову земљу и ове генерације. У Бога се надам да ће, ипак, побиједити разум, због Мораче и због Подгорице, којој се оваквим бранама заправо припрема права хидробомба, каже у интервјуу за „Дан“ Његово преосвештенство архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије. Он је истакао да омладина, прије свега, невладин сектор на челу са „Грин хом“, улива наду да долазе боље генерације, које ће се озбиљније односити према природи, а тиме и према човјеку.

– Рођени сте у непосредној близини немањићке лавре Манастира Мораче која је на вас и на многе утиснула трајни печат. Интересује нас како као човјек и Морачанин гледате на најављено потапање Мораче као вашег родног краја и Роваца с обзиром да је Влада Црне Горе недавно оживјела стару причу о изградњи система великих хидроелектрана на Морачи на основу старог пројекта.

– Нијесам, као ни многи моји Морачани и Ровчани, баш много обрадован вијестима које најављују изградњу огромних хидроелектрана од којих ће највећа бити на Андријеву у непосредној близини Манастира Мораче. Сматрао сам да је та прича архивирана још прије двадесетак година, а не мало сам био изненађен када сам сазнао за оживљавање те приче и то на оним старим пројектима. Колико је мени познато, у тим пројектима нема ничег новог, а то није добро. Кањони Мораче, Таре, Зете и Лима представљају жиле куцавице Црне Горе. Ниједан будући странац и посјетилац уколико се те наше бисерне ријеке униште неће Црну Гору моћи да доживи и опише као што је, рецимо, доживио и описао Павле Ровински. Ни будуће генерације неће моћи да имају онакав доживљај своје земље какав су имале и каквим су га носиле у себи и са собом стотине генерација наших предака.

– Најављено је потапање више од половине колашинске општине, а то значи да ће бити потопљени домови, имања, гробља, црквена имовина, споменици културе. Шта то у духовном смислу представља за један народ?

– Нико нема право да потапа историју, предање, огњишта, па чак и када су угашена, куће, па чак и када су урушене, воћњаке, па чак и ако су запуштени, а да не говоримо о морачким и ровачким храмовима и памћењу једног озбиљног народа. Питам се да ли за једну земљу, народ и један крај постоји нека већа природна и еколошка катастрофа од такве какво је потапање ради изградње хидроелектрана. Свети Владика Николај је прије рата, када су са аргументацијом сличном данашњој, потапали манастире у Овчарско-кабларској клисури говорио да „лењирска мудрост“ уништава светиње и народ и да не може бити срећна и благословена економија државе која почива на „лењирској мудрости“ која уништава домове и светиње и која, нека ми нико не замјери, није ништа друго до лудост.

– Стиче се утисак да се међу проријеђеним и економски осиромашеним становништвом у Ровцима и Морачи на чудан начин прима Владина кампања за потапање с обзиром да су им обећане накнаде за потапање њихових имања.

– Моји Морачани и Ровчани морају да знају да се на тај начин неће обогатити и да такав новац није благословен. Има ли тога који смије да продаје и измјешта гробове својих предака? Немамо ништа против енергије, али енергије има и енергије може бити и на неки други и бољи начин, а оно што се буде потопило нестаје до краја свијета и вијека. Уосталом, нека моји Морачани и Ровчани, прије него што се одлуче, пођу преко планине до Пиве и Плужина и виде шта су добили Пивљани послије потопа њихове ђедовине и очевине. Ко се то обогатио што је продао огњиште и кућни праг? Зашто некоме не падне на памет да данас у Пиви организује изјашњавање грађана о томе да ли би сада били за потапање својих домова? Ако Влада има добру намјеру онда постоји хиљаду других начина да се помогне економском оживљавању Мораче и Роваца. Руку на срце, то су све приче за малу дјецу. Морачки и ровачки проблеми не могу да дођу на ред прије Алуминијумског и других комбината, Рудника боксита и других економски опустошених фабрика.

Свједоци смо да се из владајућих кругова у култури упорно форсирају тзв. дукљански и монтенегрински идентитет на овим просторима, а да се, с друге стране, све чини да се и на начин о коме говоримо брише историја и идентитет народа ових простора.

– Има мјеста и таквом размишљању, али прије бих рекао да се првенствено ради на фалсификовању древних ранохришћанских корјена на простору данашње Црне Горе. С друге стране, негира се и брише све оно што се не уклапа у савремене пројекције тзв. новог монтенегринског идентитета. Није мали број људи који у Црној Гори и шире сматра да се на тај начин заправо потире славна немањићка и црногорска историја на овим просторима. Свака озбиљна држава мора да чува и његује, а не да разара и водом потапа оно што је непоновљиво насљеђе на њеном простору. Треба се питати да ли данас у читавом свијету постоји мајстор који може да ослика свјетски познату морачку фреску како гавран храни пророка Илију.

– Из Владиних докумената, који су у фази јавне расправе, неспорно се види да ће изградњом система великих хидроакумулација бити угрожено више православних светиња, а првенствено Манастир Морача и Дуга?

– У тим документима је то заиста тако. Видјећемо да ли ће то тако и остати, а ако се буде мјерило по мјерилима међународних конвенција о заштити културног насљеђа и природних цјелина онда то не смије да буде тако. Драго ми је што су се за ово заинтересовали и представници бројних међународних организација и амбасада који и од нас траже своје мишљење. Стиче се утисак да о Манастиру Морачи више рачуна воде они него неке наше учене главе или запослени у Заводу за заштиту споменика културе који се не изјашњава да ли ће и ово бити права девастација споменичког насљеђа.

– Да ли је могуће заштити Манастир Морачу поред толике воде?

– Нијесам стручњак за ту област, али не треба бити велики стручњак па не закључити да се манастир заиста не може заштити све и да је ниво језера и тридесет, а не само два метра испод црквеног прага. Увјерен сам да приче о томе да је манастир сада угрожен и да ће се заштити огромном воденом акумулацијом нијесу баш најповезаније. Манастир Морача је споменик нулте категорије, а то значи да је држава дужна да обезбиједи његову заштиту у садашњем амбијенту без икакве хидроакумулације и да сачува законску заштитну зону око манастира.

– Ипак, пада у очи чињеница да се хидроакумулације већ деценијама граде тако што се потапају православни манастири. Да поменемо само Пиву, Добрићево, Косијерево, Преображење у Овчару, као и покушај да се послије прославе 800. година Манастира Студенице и крај те светиње подигне хидроелектрана. Да ли то случај или се може размишљати и о лошим намјерама?

– Лијепо сте то примијетили. Сјећам се да је на једвите јаде одбрањена Студеница, а колико је наша култура осиромашена потопом Пиве, Добрићева и Косијерева тешко је и мислити. У сваком случају, они који на такав начин мисле да „усреће“ човјечанство и државу не размишљају на добар начин. Древно је хришћанско правило да добро које се не учини на добар начин није добро.

– Митрополија 25. марта у Подгорици организује међународни округли сто на тему „Хидроелектране и угроженост Манастира Мораче“. Интересантно је да су позвани научници из бројних области.

– Жеља нам је да чујемо стручњаке из разних области и са разних страна. На овај начин желимо да ову причу проширимо и да нам позвани стручњаци, а ријеч је веома добронамјерним и стучним људима, итекако помогну, а не да свој став о томе градимо на основу површних анализа којекаквих новооснованих пропагандистичких агенција чији власници само размишљају како да у своје џепове унесу који евро по цијену да пропагирају потапање себе самих. Бог није само у Манастиру Морачи. Бог је најприје у срцима људским, али се Бог нама јавио као Творац и Саздатељ и кроз птице, и кроз рибе, и кроз камен, и кроз дивљач и кроз природу и зато смо дужни да и то чувамо и да и о томе на прави начин побринемо. За чуђење је да нико до сада из тих тимова није ни консултовао, на примјер, Франца Вебера, водћег светског еколога, који је за Морачу урадио више него многи одавде.

– До сада су најактивнији у одбрани читавог кањона Мораче били активисти из невладиног сектора, а посебно „Green hone“. Како оцјењујете њихов допринос у борби за очување еколошке и природне цјелине Мораче?

– Тој дивној омладини, као и онима који су бранили и одбранили кањон Таре само могу да честитам на борби за очување природе и ових црногорских љепота. Они заиста уливају наду да долазе боље генерације које ће се озбиљније и одговорније односити према природи, а тиме и према човјеку.

– Шта ако стварно потопе Морачу?

– Молим се Господу и светом морачком ктитору да се то не догоди и да та горка чаша мимоиђе и ову земљу и ове генерације. У Бога се надам да ће, ипак, побиједити разум због Мораче и због Подгорице којој се оваквим бранама заправо припрема права хидро-бомба.

Разговарао за Дневни лист ДАН: Никола Марковић

Pin It on Pinterest

Share This