Izaberite stranicu

Јавни наступи Ранка Кривокапића у посљедње вријеме озбиљно почињу да вријеђају интелигенцију грађана Црне Горе. Отуда је још чудније да је у „интернационализацију тзв. црквеног питања у Црној Гори“ кренуо из Сарајева. Његови посљедњи наступи се, када је Митрополија у питању, првенствено морају посматрати у контексту предстојећих избора, а тек потом из угла његовог анимозитета према Цркви. Сигурно је данас у Европи не постоји политичар социјалдемократске оријентације који, када је било која Црква у питању, тако брижљиво форсира говор мржње као што то годинама са важне државне функције чини Кривокапић. На тај начин он непрекидно свједочи да није предсједник Скупштине свих грађана у Црној Горе него искључиво идеолошких, интересних и сличних група истомишљеника.

Према нашим сазнањима, ријеч је о покушају да, јавно атакујући на Острог, а заправо ништа не предузимајући против Митрополије, на јефтин политички трик прикупља гласове у изборну кошарицу своје партије. Немамо ништа против да се предсједник СДП брине о повећању гласова своје партије, али је недопустиво да се у име тих циљева злоупотребљавају вјерска осјећања грађана и блати најстарија институција Црне Горе. Неопходно би било да престане да предизборно обмањује Црногорце, а да се за бољи резултат своје партије потруди на цивилизован начин и то онако како чине модерне партије у Европској унији.

Манастир Острог и друге православне светиње, као уосталом и Катедрала Светог Трифуна, џамије у Пљевљима и Улцињу, као и медреса у Миљешу, нису и не могу да буду државна имовина. Било би добро да Кривокапић каже јавности да је са својом партијом гласао за Устав, Закон о својинско-правним односима и Закон о државној имовини чијим је одредбама имовина свих физичких и правних лица, па и цркава и вјерских заједница као правних лица, заштићена од сваке, па и Кривокапићеве хајдучије и незаконитог преписивања.

Кривокапић шаље лошу поруку Европској унији да за њега не важи Европска конвенција о људским правима која штити сваку имовину, али шаље и лошу поруку инвеститорима да ни њихова имовина и инвестиције у Црној Гори не могу бити сигурне ако се са државне функције јуриша на манастире и  Митрополију као најстарију институцију у Црној Гори. Кривокапић је дужан да објасни зашто то што прича по Сарајеву није спровео у дјело када се зна да је његов провјерени кадар Мићо Орландић истовремено и народни посланик и директор Управе за некретнине што представља класичан примјер конфликта интереса.

Лијепо би било да Кривокапић мало боље проучи Устав од 1905. године и Црну Гору из тог времена. Тамо ће, када пажљивије прочита и проучи, видјети да је Црна Гора била књажевина, да је православље било државна, а не јавно клеветана вјера, да су народне боје биле боје тробојке и да јој је химна била пјесма Краља Николе „Онамо ‘намо“ и још много тога. О Цркви и њеном статусу би можда и могао да прича када Црну Гору прогласи за Краљевину, када се заложи да православље буде државна вјера, а народу и држави врати тробојку и химну тога времена. Ако бисмо се враћали на Устав од 1905. онда бисмо се морали вратити и на онај комунистички од 1946. а изгледа да би Кривокапићу највише одговарало да у Црној Гори нема никаквог закона како би он био и кадија и судија. Од тога смо далеко таман толико колико и од могућности да Црна Гора за Кривокапићевог земана буде краљевина.

Чуди ме да Кривокапићу нико није савјетовао да није добро да јуриша на Острог гдје се босих ногу долази и изражава амбицију да подржави Манастир Светог Василија. Уосталом, не треба се много бојати Кривокапићевих изјава пошто ће избори брзо проћи, а свака институција би, уколико би већ морала, просто пожељела таквог критичара и из власти и из опозиције.

Pin It on Pinterest

Share This