Izaberite stranicu

[picasa width=“570″ height=“440″ autoplay=“1″ showcaption=“0″]http://picasaweb.google.com/mitropolija.ct/312010[/picasa]

[audio:http://www.svetigora.com/audio/download/6670/Mitropolit%20Mioklusovic_31.01.2010.mp3]

Св. Литургија у Цркви Св. Атанасија Александријског у Миокусовићима, Слап, Ждребаоник - фотоЦЕТИЊЕ, 31. Јануара (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог Атанасија Великог, Архиепископа александријског у селу Миокусовићи код Даниловграда.

Ова црква саграђена је 1882. године.

У архипастирској бесједи вјерницима Владика је тумачио јеванђелску причу о блудном сину рекавши да се она догађа кроз сву историју рода људскога.

„И у наше се вријеме догодила. Када су се многи вратили Цркви, онда су они који су старији синови, који се нијесу били отуђили од Цркве, а мало их је било, посебно код нас у Црној Гори, почели да говоре: шта ће сад ови дојучерашњи безбожници? Сад се од њих не може ући у Цркву! Понавља се, дакле, иста та прича која је записана у Светом Јеванђељу“.

„Има и таквих који се не обрадују онима који се покају. Али се Отац наш небески и Црква Божија увијек радују ономе који дође себи“, рекао је Владика Амфилохије.

Владика Амфилохије благословио и пререзао славски колач. Кум овогодишње храмовске славе Звездан Радоњић, који је на своме имању за Митрополита Амфилохија, свештенство и вјерни народ приредио славску трпезу, поздравио је госте и заблагодарио им што су се сабрали на слави. Он је рекао да је посебно почаствован због Митрополитовог присуства.

Госте је поздравио и предсједник Даниловградске црквене општине Драгољуб Павићевић.

Од овогодишњем кума славе кумство за идућу годину преузео је Зоран Мишковић, а здравицу је подигао најстарији Бјелопавлић, носилац ордена Светог Саве Радомир Мишо Ивановић.

Након светковине у Миокусовићима, Митрополит Амфилохије је посјетио цркву у изградњи посвећену Светом Арсенију Сремцу на Слапу, коју гради породица покојног Радомира Павићевића.

Р.В.

Pin It on Pinterest

Share This