Izaberite stranicu

[picasa width=“570″ height=“440″ autoplay=“1″ showcaption=“0″]http://picasaweb.google.com/svetigoraadmin/GESJvE[/picasa]
[audio:http://www.svetigora.com/audio/download/6334/21.11.09_o.Jovan_Liturgija%20u%20vozu.mp3]

DSCF5137.jpgПОДГОРИЦА – Први мрак. Четвртак вече, на Железничкој станици у Београду у ванредном возу који се спрема за Бар, по обичају гужва. Али, нигде гласније речи, гурања. Људи су у неким својим мислима, још под утиском последњег испраћаја патријарха српског Павла. Између себе тихим гласом причају о величанственом скупу.
Слично је било и при поласку. У среду увече из Бара запутило се 14 вагона које је бесплатно уступила Железница Црне Горе у сарадњи са колегама из Србије. Кашњење и гужва ником нису сметали, није било трке за местом. На удобност нико није мислио. Ту су и свештеници Митрополије црногорско-приморске да се побрину да све изгледа како треба.
У једном од купеа Видра Поповић нам каже да је за њу патријарх светац.
– Унутрашњи осећаји воде ме ка Београду. Иако је овај пут за мене веома напоран, уопште ми није жао и све ћу поднети – каже она.
Fotke sa malog fotoaparata 140.jpgИсто мишљење дели и њена сапутница Милева Божовић. Јулија Павићевић каже да је имала огромну жељу да дође на сахрану, да се поклони свецу. Петка Станишић из Подгорице у Београд путује са мајком, сестром и братом. Иако има само шеснаест година, успела је да се сретне са патријархом последњи пут кад је долазио на Цетиње. Није желела да пропусти да се сада последњи пут опрости од њега.
Велики број људи улази у воз у Колашину, Мојковцу и у Бијелом Пољу. Једнолично клопарање
успављује путнике, али пре него што су утонули у сан, јереј Јован Пламенац идући од купеа до купеа обавештава их да ће, можда и први пут, у импровизованој помесној цркви у возу, одржати службу поводом упокојења патријарха.
Fotke sa malog fotoaparata 189.jpgИ тачно у пет сати уместо звона, уснуле путнике буди мирис тамјана који се шири возом. У једном од купеа отац Јован и ђакон Бранко Вујачић направили импровизовани олтар. И креће служба по свим правилима, иако је амбијент несвакидашњи. Ипак, то као да ником не смета. Јеванђеље одјекује возом, а на крају и причест, као што Бог заповеда.
– Служили смо уз благослов епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, јер смо знали да верници у возу неће стићи на литургију и причест у Београду. Испало је све како треба. И то у току вожње, без стајања. Још једном се показује да кад се нешто ради са благословом, и буде благословено – истиче отац Јован.
*****

НИКШИЋАНИ У КОЛОНИ

Fotke sa malog fotoaparata 206.jpgНИКШИЋ – У реци колоне верника која је у четвртак испратила српског патријарха Павла били су и никшићки професори који су пре пет година остали без посла само зато што су стали у одбрану српског језика и успротивили се његовом преименовању у матерњи.
Њих 25 још памти незаборавни сусрет код патријарха Павла 22. септембра 2004. године у Патријаршијском двору у Београду, заједно са епископом будимљанско-никшићким Јоаникијем и подршку коју им је он дао.
Професор Радинко Крулановић, који је данас директор Црквено-народног дома Св. Василије Острошки у Никшићу, чије темеље је освештао управо патријарх Павле, сећа се доласка код поглавара СПЦ.
– На правди Бога смо проказани и кажњени само зато што смо одлучили да бранимо српски језик и да истрајемо на Господњем путу, јер је то једини пут словесности, истине и правде. Fotke sa malog fotoaparata 200.jpgУ знак захвалности патријарху смо поклонили примерак Његошевог „Горског вијенца“ као азбуку којом се у Црној Гори говорило и опет ће, сви се надамо, говорити. Патријарх је био видно узбуђен, као и ми, а сузе радоснице није могао скрити ни наш слепи брат Раденко Лацмановић. То су догађаји који се вечно памте – каже за „Новости“ професор Крулановић.
У дугој колони се нашао и професор Светозар Ћираковић, који уместо у родном Никшићу, српски језик предаје у суседној Албанији. У непрегледној поворци биле су и остале његове колеге, као и други Никшићани. (В. К.)

Извор: Новости www.novosti.rs

Pin It on Pinterest

Share This