ЦЕТИЊЕ, 26. децембра (Светигора прес) – Акција прикупљања новца за обнову великог конака манастира Светога Николаја на Врањини, која је после конститутивне сједнице Друштва пријатеља манастира Врањина кренула почетком октобра ове године, наишла је на веома добар одјек у народу. У зетским селима у којима се до данас завршило са сакупљањм добровољних прилога одзив је био преко 90 процената. До сада су се најбоље показали сами Врањинаши који су се скоро 100 процентно одазвали на ову акцију чији би резултати требало да дају нови сјај древној немањићкој обитељи на Врањини.
Прикупљање добровољних прилога следећих дана и мјесеци биће настављено и кроз остала зетска села, а акција паралелно траје и у Русији и Србији. До сада највећи појединачни прилози манастиру Врањина дошли су из Русије, од стране једног великог московског приложника и од једне српске породице, такође из Москве.
Још током љета прикупљена су одређена новчана средства, тако да је манастир за последња четири мјесеца поприлично добио на љепоти.
Манастирски храм светога Николе је изнутра у потпуности окречен, на његове зидове постављено је преко 20 великих нових икона а под у цркви је прекривен новим теписима. И са спољне стране храм је видно уљепшан. Постављени су нови олуци око крова на цркви а сјеверна страна храма је очишћена од маховине.
Мали манастирски конак, у коме живе јеромонах Петар и послушник Константин, такође је у последња четири мјесеца умногоме дотјеран. Купљени су многи потребни уређаји, читавом дужином малог конака изграђена је велика дрвена надстрешница са балконом, урађене нове унутрашње степенице, извршена унутрашња кровна изолација, купљене пећи за гријање конака. Посебно је значајно било отварање и опремање Зетске собе, која у себи чува многе иконе зетских светитеља од светога Јована Владимира, па преко светих Немањића до данашњих најновијих времена као и грбове свих српских династија које су градиле или обнављале манастире на Скадарском језеру. У Зетској соби се могу видјети и фотографије и портрети краља Николе Првог Петровића Његоша, његовог зета краља Србије Петра Првог Карађорђевића, разне историјске географске карте као и фотографије зетских јунака и истакнутих људи из разних сфера друштвеног живота. Ту су изложене и фотографије неких важних храмова и манастира са територије древне Зете, почевши од оних у Скадру, старом центру старе средњевјековне зетске државе, па све до Врањине, Кома и Пречисте Крајинске.
Након завршетка ове значајне донаторске акције Друштва пријатеља манастира Врањина, на чијем се челу налази историчар и јавни делатник из Зете Симон Ђуретић, очекује се да се током пролећа, када би електрична струја већ требала да стигне до манастира Врањине, крене у обнову великог манастирског конака.
Настојатељ манастира отац Петар (Драгојловић) је прије неколико мјесеци поднио молбу Електродистрибуцији Подгорица да Манастир Врањина добије електричну енергију, а радови на трафостаници ушли су у завршну фазу. Заједно са добијањем електричне енергије за манастир, сељани села Врањина добили би воду за пиће, јер је по благослову Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског и Митрополита Црногорско-приморског Г. Амфилохија, Манастир уступио свој извор да би се пијаћом водом снадбијевали и сами манастир и читаво села Врањина. Пумпе за воду већ су уграђене и само чека на долазак електричне струје која ће их покренути. Тако ће бити ријешен дугогодишњи проблем водоснабдевања овог древног средњевековног манастира и истоименог села на Скадарском језеру.
