Izaberite stranicu

crkva_Beogradski_pasaluk_RadosavljevicПОДГОРИЦА, 22.12.2008.год. – У Духовном центру ЦО Подгорица синоћ је промовисана књига «Православна Црква у Београдском пашалуку» историчара др Недељка Радосављевића, научног савјетника у Историјском институту Српске академије наука и умјетности.

О књизи су говорили: парох подгорички протојереј мр Велибор Џомић, мр Жарко Лековић, Предраг Ражнатовић и аутор.

«Иако се књига коју вечерас промовишемо својим насловом не тиче Црне Горе, морам да кажем да је овај научни рад итекако значајан за област историје Цетињске Митрополије», рекао је отац Велибор Џомић. «Тај рад, наиме, по својој ширини и дубини сагледава стање наших светосавских епархија након 1766. године. Овај период, о коме управо говори наш аутор, јесте период од када је турски окупациони султан Мустафа III својим бератом из септембра 1766. године укинуо Пећку Патријаршију до 1831. године, када је од стране Цариградске Патријаршије Црква у Србији стекла аутономију», објаснио је он.

«Други значајан датум је 8. октобар 1879. године, када је томосом Васељенског Патријарха Јоакима III Православна Црква у Кнежевини Србији добила канонски аутокефални статус», нагласио је отац Велибор и додао да је значајан догађај из 1816. године када је Архимандрит Мелентије Никшић изабран за епископа, јер је он био први Србин са епископским чином у Србији након гашења Пећке Патријаршије.

Препоручујући књигу Недељка Радосављевића Предраг Ражнатовић је посебно истакао значај њеног уводног поглавља. «У њему се даје ретроспектива доласка Турака и освајања византијских и балканских простора. То је драгоцјено, јер се из уџбеника за основне и средње школе то врло тешко може систематизовати. Из овог поглавља лаик веома лако и брзо упија знање о томе захваљујући ауторовом сјајном стилу, течном и јасном језику», подвукао је професор Ражнатовић.

Мр Жарко Лековић је казао да су у овој књизи исправљени оскудни подаци који се налазе у синтезама српске националне историје новог вијека, а који се односе на питање граница бројних епархија на српском етничком простору, броју цркава и манастира, њиховом имовном стању и броју и учености свештенства.

На крају промоције публици се обратио и аутор књиге, који је подсјетио да се књига бави временом у којем су ишчезавале аутокефалне Цркве ба Балкану и када је Васељенска Патријаршија тежила да обједини цјелокупно православље на његовом тлу. «Овај период је у историографији остао под утицајемн стереотипа који су настали још у деветнаестом вијеку, а вођени су ненаучним императивима, па сам имао намјеру да разјасним улогу епископа који су постављани од Васељенске након укидања Пећке Патријаршије. Дошао сам до закључака који нијесу сасвим у складу са досадашњих резултатима које је истицала историјска наука, било да се ради о руској, бугарској, румунској или некој другој историографији. Наиме, већина тих епископа, која је долазила из Цариградске Патријаршије, сасвим је нормално и сасвим предано вршила своју архијерејску дужност», рекао је између осталог др Недељко Радосављевић.

Pin It on Pinterest

Share This