Select Page

“Пјесме око уста”, збирка аутора Горана Даниловића, представљена је синоћ публици у Херцег Новом. У фоајеу дворана “Парк”, уз аутора, о књизи су говорили професорица америчке књижевности Весна Братић и пјесникиња Милица Бакрач.

Наслов којим се књига отвара је код који откључава ову необичну, зачудну и чудесну пјесничку исповјест, казала је на почетку промоције професорица Братић, истакавши да Даниловић пише и пјева о вјечитим темама, остављајући стиховима отисак своје душе.

-Наш пјесник пјева о ономе о чему се пјева и пише откад је вијека: рађању, смрти, љубави, васкрсењу. То су теме свевјечне. То су теме које постоје од почетка времена. Теме које нам казују да заиста нема ништа ново под сунцем, али постоје начини на које се о томе пише и који су индивидуални отисак душе онога који пише, поручила је Братић.

Први дио збирке је обиљежен епском снагом и историјским мотивима, док се у другом дијелу фокус пребацује на прво лице једнине и интимна егзистенцијална питања, казала је пјесникиња Милица Бакрач, указавши на језичку довитљивост и љепоту аутора, који поезијом чува све што народ памти.

-Од Шумарица, преко Пивских дола и Пребиловаца, друмовима којима су грабиле олује српскога народа, све до Косова и на крају, иако крај не постоји, докорачали смо за ђедом све до литија. Патриотска поезија Горана Даниловића је отмена, достојанствена, њежна, господствена, искрена, историјска, духовна… Горан као пјесник-свједок записује, изговара, понавља, обиљежава, оцртава, ограђује, не да, штити свим средствима која дају пјесми љепоту и снагу толико тога што једном пјеснику и његовом народу припада, истакла је Бакрач.

Горан Даниловић је казивао поезију, истакавшши да је она покретач промјена и да понека пренијета слика која можда није дио проживљеног, потврђује да оно што је записано и прочитано није узалуд. Упутио је захвалност колегиницима чијим напором је и ова књига нашла пут до читалаца, поручивши да ће живјети док год буде у њиховим рукама.

-Ја заиста дугујем велику захвалност мојој пријатељици, колегиници Милици Бакрач, која ме је, у ствари, са пјесничким искуством натјерала да идем ипак од града до града и да говорим поезију. Ја сам био скромнији, док она и Аница Ђуровић, моја колегиница и пријатељица из Никшића, нису узели да саме организују и у Никшићу и у околини и у манастирима, и ево до Херцег Новог. Заиста им дугујем велику захвалност и увјерен сам да то нећу заборавити, поручио је Даниловић.

Даниловићеви стихови, како је закључено, иако укоријењени у националном, зраче универзалним значењима осветљавајући мотиве славе и страдања, јунака и предјела који су временом постали симболи колективног памћења. Поред ове, аутор је и збирки поезије “Ријечи и речи”, “Дрхтај у пруту”, “Лунаво” и прозе “Хероји и хероини”.

Извор и фото: РТХН


Warning: Undefined array key "query" in /home/mitropol/public_html/wp-content/plugins/istaknutivideo/istaknutivideo.php on line 22

Warning: Undefined array key "v" in /home/mitropol/public_html/wp-content/plugins/istaknutivideo/istaknutivideo.php on line 24

Pin It on Pinterest

Share This