Са благословом Његовог преосвештенства Епископа швајцарског г. Андреја, од 13. до 15. новембра 2026. године у просторијама Епископске резиденције у Цириху одржан је четврти редовни састанак округлог стола посвећеног очувању сећања на Србе преминуле након завршетка Другог светског рата у избегличком логору Еболи, у Италији.
Овај вишегодишњи подухват посвећен је расветљавању судбине 93 српска страдалника, чији су посмртни остаци после више деценија пронађени и пренети на српско православно гробље у Трсту. Округлим столом председавао је Епископ Андреј, а у његовом раду учествовали су др Алесија Леђо, истраживач са Универзитета у Барију, чији је рад био од пресудног значаја за проналажење посмртних остатака; протојереј Роман Фишер, парох римски, који је као надлежни свештеник учествовао у процесу њиховог проналажења; јереј Владимир Михајловић, парох у Цириху; ђакон Миле Марковић из Трста, као и г. Никола Лукић из Аустралије, који се у рад скупа укључио путем видео-везе. Састанку се придружио и г. Милан Колувија, члан српске дијаспоре у Немачкој, чији су родитељи, Богдан и Мара Колувија, боравили у избегличком логору у Еболију, где је рођен и његов старији брат.
Током првог дана заседања, након уводне молитве, учесници су размотрили досадашње резултате рада и упознали се са дотадашњим извештајима, а посебна пажња посвећена је даљем прикупљању историјске документације и сведочанстава која могу допринети потпунијем разумевању живота и страдања српских изгнаника. Милан Колувија је својим породичним сећањима и сазнањима дао драгоцен лични допринос истраживању, указавши на значај очувања успомена потомака оних који су прошли кроз логор у Еболију. Учесници су се сагласили да је неопходно наставити систематско истраживање архивске грађе и успоставити још ближу сарадњу са истраживачима и установама у Италији и другим земљама. У том циљу договорена је посета Николе Лукића Епархији швајцарској почетком наредне године, како би се наставио рад на прикупљању и обради расположиве документације.
Другог дана настављен је рад на анализи прикупљеног материјала, са посебним освртом на резултате претходних истраживања и могућности њиховог даљег проширивања. Заседању се придружила проф. др Гордана Илић Марковић, сарадник Института за славистику Универзитета у Бечу, која се упознала са досадашњим радом округлог стола и изразила спремност да пружи подршку овом значајном подухвату.
Посебан део разговора био је посвећен питању коначног и достојанственог полагања посмртних остатака српских страдалника. Ђакон Миле Марковић представио је могућности и перспективе за проналажење одговарајуће гробнице на подручју између Горице, Палманове и Удина.
У средишту разговора налазило се и питање културе сећања као хришћанске и историјске одговорности. Истакнуто је да сећање на српске страдалнике у Еболију не сме остати ограничено само на архивске документе и историјске податке, већ треба да постане трајно сведочанство о људским судбинама које су деценијама биле препуштене забораву. Проналажење њихових посмртних остатака и настојање да им се обезбеди достојно почивалиште представљају израз поштовања према упокојенима, али и одговорности према будућим поколењима. Овај подухват истовремено сведочи о значају сарадње Цркве, научне заједнице и потомака страдалника у неговању културе памћења утемељене на истини, достојанству и хришћанској љубави.
Тродневни сусрет свечано је завршен у недељу, 15. новембра 2026. године, Светом литургијом коју је у Храму Свете Тројице у Цириху служио Епископ Андреј са свештенством и ђаконима. Након богослужења, др Алесија Леђо и Милан Колувија обратили су се присутном верном народу, говорећи о значају досадашњих истраживања и очувања сећања на српске страдалнике у Еболију. Обраћајући се сабраном свештенству и верном народу, Владика је беседио о значају живе вере, хришћанске љубави и одговорности сваког човека за ближњега. Посебно је указао на то да се истинска вера не исцрпљује у речима и спољашњем исповедању, већ се пројављује кроз конкретна дела милосрђа, праштања и несебичног служења другима. Нагласивши да Црква, као заједница сабрана око Христа, представља место духовног укрепљења, међусобне подршке и заједничког сведочења Јеванђеља, Епископ Андреј подсетио је на нарочиту важност очувања литургијског живота, духовног јединства и хришћанског идентитета православних верника који живе далеко од своје отаџбине.
Четврти округли сто у Цириху потврдио је заједничку решеност да се започети подухват настави све до коначног и достојанственог решења питања почивалишта српских страдалника. Њихова имена и судбине, дуго скривени од историјског памћења, остају трајан позив да се прошлост не препусти забораву, а сећање на пострадале негује у духу истине, молитве и наде у Васкрсење.
Извор: Фејсбук страница епископа Андреја




















