Select Page

Покретачи иницијативе „Српски језик за Европску унију“ огласили су се саопштењем у којем истичу да не постоје уставноправне препреке да Црна Гора кандидује српски као један од службених језика Европске уније, те да за то није неопходна измјена Устава.

Саопштење преносимо у цјелости:

Обавјештавамо јавност да је петицију „Српски4EU – иницијатива за језичку равноправност” за свега пар дана подржало више од двадесет хиљада људи. У том смислу, изражавамо захвалност свима који су подржали нашу грађанску иницијативу али и задовољство због израженог интересовања црногорске јавности. С циљем вјеродостојнијег информисања грађана, али и због неутемељених интерпретација у вези с нашом иницијативом, желимо да, као њени носиоци, укажемо на неколико важних појединости. Иницијатива „Српски4EU” има за циљ институционално уважавање статуса српског језика по угледу на европске праксе и стандарде. Први корак у оквиру те иницијативе је захтјев да Црна Гора, уважавајући сопствену језичку и друштвену реалност, те опредјељење грађана, а у оквирима важећих уставних рјешења и упоредних пракси приликом приступања Европској унији, српски језик (који је матерњи чак 43,18% грађана) – кандидује за један од службених језика Европске уније.

Наглашавамо да за ову иницијативу нису неопходне уставне промјене. У пракси приступања ЕУ, свака држава чланица је слободна да номинује који ће је језик/језици представљати као службени у Европској унији. Устав Црне Горе препознаје службене и језике у службеној употреби што је, између осталих, и српски. Сходно томе, не постоји правна препрека, са становишта Европске уније, да Црна Гора кандидује, дакле и при тренутној формулацији, српски језик као службени језик ЕУ. Ово није пуко тумачење, већ утврђена пракса. Диференцирање категорија службених језика није специфичност Устава Црне Горе, већ је присутно и код многих држава које су чланице Европске уније и оно, у њиховим случајевима, није представљало препреку да се кандидују језици различитих категорија. Тако је, на примјер, Малта поред „националног”, тј. „народног” језика (енг. national language) кандидовала још и енглески који је „службени” (official language); док је Ирска, првобитно, номиновала сада „други службени”, тј. енглески, а тек касније уврстила и „национални” односно „први службени” језик – ирски, тј. гелски. Битно је напоменути да у обије поменуте државе, разликовање између „националних” и других „службених” језика није безначајно, већ да имплицира правне преференције у корист „националних”, што у погледу језика правосуђа (Малта), што у погледу примата у тумачењу (Ирска). Дакле и тренутни уставни положај српског језика, за који би се чак могло рећи да је изнад оних „других службених” у Ирској и Малти, пружа основу да се он кандидује за језик Црне Горе у Европској унији. Ово доказује и примјер Хрватске, гдје је хрватски језик формулисан, не као „службени” већ као језик „у службеној упораби”. Дакле, иако се семантике појединачних рјешења разликују, правна логика остаје иста – не постоји препрека да се језици који имају службени статус кандидују пред Европском унијом. Нарочито у контексту чињенице да је српски, са 270,000 говорника, најзаступљенији језик у Црној Гори, и да упоредни примјер – да језик којим говори далеко најдоминантнији број грађана нема статус службеног – у Европској унији не постоји.

Иницијатива коју смо покренули само је почетак дугорочне стратегије којом ћемо се свим демократским, грађанским и легитимним средствима, у складу с културом институционалног и цивилног дијалога, залагати да српски језик добије одговарајући институционални статус у Црној Гори и Европској унији.

 

Извор: Српски4EU


Warning: Undefined array key "query" in /home/mitropol/public_html/wp-content/plugins/istaknutivideo/istaknutivideo.php on line 22

Warning: Undefined array key "v" in /home/mitropol/public_html/wp-content/plugins/istaknutivideo/istaknutivideo.php on line 24

Pin It on Pinterest

Share This