На празник Свете Параскеве, Свету Литургију у барском храму служио је протојереј Љубомир Јовановић, уз саслужење оца Слободана Зековића, оца Младена Томовића и ђакона Цвјетка Перића.
Јеванђелску причу о десет мудрих и десет лудих дјевојака, првих која кандила својих душа одржаваху редовно сипајући у њих уља врлинског живота и других десет које су својим немаром и лијеношћу дозволиле да се та света кандила њихових душа угасе када је женик Христос стигао, Света Мати Параскева чула је у својој младости и као ових десет мудрих дјевојака живјела по овој поуци Господњој до краја живота, рекао је на почетку своје бесједе протојереј-ставрофор Слободан Зековић.
„То је поука свакоме од нас, драга браћо и сестре, да бдијемо над својим душама, над својим животом, да се трудимо да Господу угађамо, да украшавамо своје душе хришћанским врлинама по којима ће нас Господ препознати када буде дошао да суди живима и мртвима, те да би и нама као мудрим дјевојкама Господ отворио двери Царства Небескога и као вјерне своје слуге у Њега и нас увео.
Света Параскева била је у томе духу и васпитана од својих благочестивих родитеља којима је она као вјерно чедо послужила до краја њиховог живота. У старости њиховој бринула се о њима и испратила их са молитвом пред лице Господње. А онда када је испунила тај дуг према својим родитељима, она је свим бићем својим похрлила да служи још усрдније Господу и није остала у свом родном мјесту Епивату, близу Цариграда, нити је пошла у неки оближњи манастир да би наставила свој молитвени подвиг, него је жељна непрестане молитве и разговора са Господом пошла далеко од свога дома у Јорданску пустињу и тамо се много година у самоћи подвизавала. И само су Богу знани њени подвизи, њени трудови, бројна искушења која је силом крста и снагом молитве, снагом вјере и трпљења свога пребродила и успјела да се удостоји неизрецивих дарова благодати Божије. Дарова Духа Светога, и да се удостоји примања нетварне, нестворене свјетлости Божије. И после много и много година подвига у самоћи, јавио је се Ангео Божије, већ кад је она била у подмаклим годинама, да је дошло вријеме да се врати у своју отаџбину.
И она је послушала тај глас Божији јављен преко Ангела Божијега и вратила се у своје отечество и ту провела последње дане свога живота сијајући том свјетлошћу Духа Светога којим се испунила, дајући многим људима утјеху и поуку која је њима била од користи за њихов духовни живот и њихово спасење. И након њеног упокојења Господ је обилно прославио своју угодницу, свету Параскеву, и преко њених чудотворних и светих моштију обилно се излила благодад Божија, како тада, већ више од хиљаду година откад се упокоила Света Параскева, тако и до дана данашњега. Њен спомен, кроз вјекове, бивао је већи и љепши, и њене су мошти проходиле многе крајеве од Цариграда преко Србије, да би на крају доспјеле у земљу Румунску, гдје се и данас налазе у граду Јашију, и гдје прослављају Бога многим чудесима која се дешавају.
И хиљаде и хиљаде људи притичу са вјером и љубављу, да се поклоне њеним светим и чудотворним моштима. Али, као и сваки други светитељ, она итекако чује молитвене вапаје сваког човјека, ма гдје он живио, који се њој са вјером и љубављу обраћа у молитвама својим, и зато нема кутка Васељене, гдје се данас не прославља спомен свете наше мати Параскеве. Тако су и у нашем роду бројне породице које управо њен празник прослављају као своју крстну славу. И у славу Божију и у њену част дижу се храмови, и у њима се слави име Господње. И исту ону поуку коју је она примила у младости својој у своје срце и ми хришћани слушамо широм Васељене, и дај Боже да се потрудимо њој следујући, да и ми по заповијестима и поукама Божијим устројавамо свој живот.“
На крају бесједе отац Слободан честитао је свима срећан и благословен празник преподобне мати наше Параскеве.
По завршетку Свете Литургије освештани су славски дарови, које су у своје име и име својих породица принјели у Славу Божију и част Свете Петке, људи који ову Светитељку славе као своју Крсну Славу и заштитницу својих домова.
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
