Празник Преподобне мати Параскеве – Свете Петке прослављен је у острошкој светињи данас, 27. октобра 2026. љета Господњег, Светом литургијом и резањем славских колача.
Острошки сабрат јеромонах Роман началствовао је Светом службом Божијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, а саслуживали су му сабрат јеромонах Николај и протојереј Драгослав Ракић, парох паштровско-тудоровићки, уз молитвено учешће острошког монаштва и вјерног народа.
Послије читања Светог јеванђеља о мудрим и лудим дјевојкама, сабранима је бесједио о. Роман, истичући да се цијело житије Свете Петке огледа у овом Јеванђељу.
– Једино наше питање на крају нашег живота ће бити то да ли нас је Господ затекао у духовном стању пет мудрих, дај Боже, или пет лудих, не дај Боже, дјевојака. Овдје су у Светом јеванђељу оне описане као дјевственице и једне и друге, које чекају Христов долазак, долазак Женика на свадбу у свадбену салу. А пут до те сале треба да буде обасјан, до те свадбе, до тог дворца Царевог, Христовог, а уље у тим кандилима, у тим светиљкама је ништа друго него благодат Духа Светога у нашим душама. Лик Христов, лик Божији, саткан од врлина, од добрих дјела, од покајања, од молитве, а не само од дјевствености, јер не живи се само од дјевствености. То је само темељ, драга браћо и сестре, који је имала и Преподобна мајка наша Параскева, темељ на коме је она градила грађевину духовну. Градила палату на небесима од светих суза, покајничких, од молитава у пустињи Јудејској, од искушења и трпљења, од жеге и хладноће, од трпљења демонских напада, од чињења добрих дјела, чак и из пустиње, а то је духовна милостиња. По светим оцима то је највећа милостиња, јер молити се за некога и узимати нечије духовно бреме са њега на себе, то је у суштини највећа милостиња – бесједио је о. Роман.
Духовну милостињу у својој души имала је Света Петка, рекао је о.Роман.
– Она се својим подвигом од младости, постом и молитвама, и свим тим врлинама, уневјестила Христу, дакле, постала једна од ових пет мудрих дјевојака, пунећи свој сасуд духовни, али и тјелесни, уљем које је запалила још овдје за живота. И то уље запаљено је горјело, и сагоријевало њене страсти, и њене гријехе, и све више обасјавало њену душу за тај сусред са жеником Христом. Цијели свој живот је заправо дала за то да се сусретне са Христом, а знала је из ове јеванђељске приче, да ако не буде имала уља као ових пет мудрих дјевојака, неће видјети лица Христовога, јер ће затећи затворена врата. Зато је журила и била увијек спремна да је сваки дан као последњи дан у животу. Била је свјесна овога ридања и плача лудих дјевојака кад виде љепоту женика Христа, а оне празне, немају са чим да га дочекају. Била је свјесна ових лудих дјевојака да им је било све касно послије кад је Женик дошао. Оне нијесу биле у могућности да купе то уље, али су молиле, и тражиле, и вапиле од Бога, али тај дар нијесу добиле, јер им је тај дар био дат овдје на земљи, да искористе свој живот паметно, да га искористе у добре сврхе, у молитви, у посту, у чињењу добрих дјела и да тако сакупе што више уља, да би оно горјело и на земљи, али и у вјечности. Света Петка, иако се прије хиљаду и не знам колико година упокојила, она је до данашњег дана сасуд, стакленица тога светога уља, тога светога мира, гдје нам са небеса сија тим небеским уљем и том небеском свјетлошћу шаље нам милост, шаље нам покајање, радост, љубав Божију, али, с друге стране, нам сија својим тијелом у граду Јашију – поручио је о. Роман подсјетивши да су њене мошти некад биле и у српским земљама и у Цариграду, а да су данас у Румунији. Нагласио је и да Свету Петку нарочито прослављају Бјелопавлићи испод Острога.
Сабрани су на Литургији примили Свето причешће.
На крају богослужења саслужитељи су благосиљали и пререзали славске колаче које су у славу Божију, а у част Свете Петке принијели славари којима је Петковдан крсна слава.
Извор: Манастир Острог
