Да је диван Бог у светима својим имао је прилику да се увери шездесетих година прошлог двадесетог века млади тринаестогодишњи богослов Коринтске богословије а потоњи архијерејски намесник Коринтске Миторополије о. Григорије када се сусрео са смиреним старцем о. Агатангелом.
Током посете богослова Коринтске богословије Манастиру Светог Харалабија у селу Каламаки надомак Коринстког канала, сусрет младог Григорија са старим архимандритом Агатанглелом Блацосом имао је кључни улогу у његовом животу.
Иако стар и слеп у кревету отац Агатангел примо је тадашњег професора архимандрита Петра (потоњег титуларног Митрополита Христуполеоса) са групом богослова са великом радошћу. По сведочењу оца Григорија , како је који богослов прилазио за благослов старац о.Агатангел је певао тропар Светитеља чије је име носио дотични богослов, без да их је икада пре у животу видио. То је оставило велик утисак нас све богослове као и младог Григорија , који је одлучио опет да посети старца о. Агатангела.
Следећи пут дошао је на јесен са групом старијих жена из његовог комшилука , којима је описао искуство сусрета са богословима рекавши им: „ Идемо да упознате једог савременог светитеља!“ Млади Григорије заборавио је пут до Манастира Светог Хараламбија , тако да су кружили око Манастира док се одједном није појавила игуманија мати Евлогија која им је указала пут. Збуњене жене са младим Григоријем одмах су упитале игуманију како је знала да долазе и траже пут за Манастир, на што им је она са једноставношћу одговорила:“ Рекао ми је старац о. Агатанегел да вас позовем!“
Када су ушли у Цркву Светог Хараламбија, млади Григорије тражио је благослов од игуманије Евлогије да уђе у олтар и упали кандило изнад Часне Трпезе. Игуманија је оштро одговорила младом богослову да нема шта он да улази у олтар и да пали кандило, већ је то њено послушање. Одједном се чуо глас о. Агатангела из манастирске авлије: „ Мати остави младог богослова да упали кандило! Теби он не пуни очи али он ће једног дана постати први међу свештеницима Коринтске Митрополије! Тако да направиш поклон пред њим !“
Заиста након завршених студија млади Григорије се оженио и постао свештеник, а убрзо и архијерејски намесник Коринтске Митрополије, тако да се обистинило пророчанство светог живота архимандрита старца о. Агатангела.
Три велика дара од Бога имао је старац о. Агатангел, дар прозорљивости ,дар пророштва и још већи дар од та два , а то је био дар смирења. Смирењем старац о. Агатангел задобио је и два претходна дара и то се видело за време читавог његовог овоземаљског живота.
Старац о. Агатангел био је тринаесто дете из седамнастесточлане породице. Врло млад одабрао је монашки пут , са свега тринеаст година постаје монах у Манастиру Борса у Арголиди. Тадашњи Митрополит Арголиде узео је младог монаха Агатангела за келејника у Митрополији, али убрзо млади о. Агатангел одлази из Митрополије јер су му на улици ласкајући добацивале да је леп калуђер.
Напустивши Митрополију Арголиде дошао је у једну парохијску цркву Светог Димитрија у селу Стефани код Коринта. Ту је дужи низ година помаго парохијском свештенику до његовог упокојења. Тада га је Митрополит Коринта рукоположио за свештеника и поставио у једну парохију . Истовремено је о. Агагатнгел обновио Манастир Светог Харалампија и ту је дошла монахиња Евлогија која се бринула о старцу Агатангелу до његовог блаженог уснућа 1972. године.
Једном приликом већ у дубокој старости, кад већ више није могао да свештенодејствује, старац о. Агатангел рекао је игуманији Евологији да сутра изјутра неће ништа да једе јер ће се причестити. Мати Еволигија се није са тиме слагала јер нису имали свештника који би могао да служи Литургију и да их причести, а нису имали ни телефон да обавесте Митрополита Коринита. Међутим , рано изјутра пред Манастиром се појавио аутобус пун верника из Пиреја са свештеником који је добио благослов од Митрополита Коринта да служи Литургију и да причести старца о. Агатанглеа. Мати Еулогија остала је још једном удивљена дару прозорљивости свога духовника старца о. Агатангела.
Три дана пред своје упокојење рекао је игуманији и својој духовној деци да га је обавестио његов анђео чувар да ће се упокојити . Тада је све позвао ка себи и свима им је говорио шта их чека у будућности . И заиста након три дана, у понедељак, 21. марта 1972 године у својој 104 години старац Агатангел се преселио у рајска насеља, оставши за собом успомену смиреног подвижника са даровима прозорљивост, пророштва, исцељења као и великог исповедника код кога су долазили и Митрополити на исповест.
После 36 година свете мошти архимандрита страца о. Агатангела извађене су из гроба и положене у његову скромну монашку келију. Приликом ископавања Митрополит Коринта Дионисије заједно са свештеницма и народом удивили су се благоуханију светих моштију старца о. Агатангела, по сведочењу архијерејског намесника оца Григорија. По упокојењу јављао са многима у разним потреба исцеливши их од разних болести, истовремено помажући бездетним брачним паровима да добију децу.
Иако прозорљиви старац о. Агатангел још увек није званично уписан у Диптих Светитеља Православне цркве ипак његов лик и дело надахњује многе да прибегавају његовим светим моштима иштући његово молитвено заступништво. То је утицало да и Велики Химнограф Александријске Патријаршије др. Хараламбос Бусија напише књигу о смиреном старцу Агатанглелу назваваши је „ Благословни старац Агатангел“ , која је угледала светлост дана 2017 године. Захваљујући тој књизи др. Хараламије приближо је свету личност архимандрита старца о. Агатангела и нашем савременом поколењу.
У рајским насељима постоји плејада светитеља за које највероватније никада нећемо сазнати за време нашег овоземаљског живота. Сам Господ наш Исус Христос када процени да је потребно за наше спасење шаље роду људском светитеље да се укрепимо у вери. Тако је пројавио и у наше доба и смиреног слугу свога архимандрита старца о. Агатангела на духовну утеху и нашем поколењу а постоје још многи светитељи које ће Господ тек да пројави када се вера у народу раслаби, као што је најавио Свети Старац Порфирије да ће за сто година да пројави једног светитеља чије се мошти налазе недалеко од Атине, када вера Грчкој ослаби. До тада остаје да се иштемо молитвену помоћ од Богородице и светитеља који су нам познати , као и од светог живота архимандрита старца о. Агатангела да се моли за све нас грешне пред Божијим престолом.
Архимандрит мр. Евсевије Меанџија
