Светом литургијом којом је, са благословом Његовог високопреосвештенства Митрополита дабробосанског г. Хризостома, началствовао Високопреосвећени Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије, прослављен је велики јубилеј Храма Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског у Рељеву.
Поводом сто четрдесет година постојања рељевског храма, Високопреосвећеном Митрополиту г. Методију саслуживало је свештенство Митрополије дабробосанске, уз молитвено учешће великог броја верних окупљених да узме учешћа у историјском и евхаристијском слављу. После читања Светог јеванђеља, надахнутом беседом се обратио протојереј-ставрофор проф. др Владимир Ступар, професор Православног богословског факултета Светог Василија Острошког у Фочи, док је по отпусту верни народ пастирском поуком благословио Високопреосвећени Митрополит г. Методије.
Подизање светог храма и саме Богословије у Рељеву трајно је сведочанство о визији, жртви и љубави Митрополита дабробосанског Саве Косановића. Ова светиња и школа подигнуте су на његовом приватном имању, које је великодушно даровао Цркви и свом народу, чиме је поставио темељ духовног и просветног препорода православних Срба у Босни и Херцеговини крајем XIX века. У овој просветној установи своје прве духовне кораке и богословско образовање стекао је, између осталих, и потоњи Патријарх српски Павле. Током различитих историјских раздобља, храм је остао место молитве, духовног окупљања и живо сведочанство истрајности вере и заједнице кроз векове, али и сведочанство страдања српског народа од хрватског усташког покрета у Другом светском рату. Надлежни свештеник протонамесник Душко Лаловић је нагласио да је обавеза садашњих генерација да чувају светињу и подстичу вернике, посебно младе, да наставе путем својих предака.
Прослава 140 година постојања храма употпуњена је свечаном академијом уз богат културно-уметнички програм. После поздравног слова протонамесника Душка Лаловића на свечаној академији су говорили Високопреосвећени Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије и историчар Лазар Шкобо. Додељене су захвалнице институцијама и појединцима који су несебично подржали рад, обнову и очување историјске светиње. Јубилеј храма у Рељеву је био прилика да се још једном истакне његов значај у духовном животу вјерника и потреба да се његово богато наслеђе сачува за будуће генерације.
Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије је казао да је прича о цркви у Рељеву и њеном 140-годишњем трајању прича о свим онима који су себе уградили у темеље те цркве, те да то није само прича о материјалним темељима ове цркве и о њеним сводовима, већ најприје прича о живој Цркви која извире из Христове жртве. То је прича о живој Цркви, о Царству небеском и животу у заједници са Богом:
„Када човек изабере да сведочи истину, ону која није од овог света и која не прави компромисе са привременим моћницима и империјама, он свесно потписује крај своје мирне, грађанске биографије. Значај таквог човека не исцрпљује се у ономе шта је учинио за живота, нити у историјским околностима у којима је живио. Он постаје сведок једне дубље истине: да човек, када се утемељи у Христу, надраста границе сопственог живота и узимајући учешће у Христовом страдању и, коначно, Његовој победи, постаје светионик свом народу кроз векове. Такав је био и Митрополит Сава Косановић.“
Животни пут Митрополита Саве, од Миљанића у Бањанима, преко Никшића до Рељева и Сарајева, Свете земље и Свете Русије, није само пут једног црквеног великодостојника, већ, како је истакао, пут пастира који је, суочен са искушењем да бира између земаљског положаја и верности Христу, изабрао истину.
„А када је због тог избора изгубио свој трон, није изгубио оно што је тај трон чинило светим. Јер Црква није велика онда када располаже земаљском моћи, него онда када остаје верна Христу. И народ не опстаје само зато што чува своје име, језик и предање, већ зато што кроз своје име, језик и предање чува живу веру која му даје смисао, достојанство и наду. Без вере, спољашњи знаци припадности могу остати, али њихова унутрашња суштина ће ишчезнути. Са Христом, међутим, и у највећем страдању обновља се и човек и народ. Сава Косановић је потекао из краја чије су историјско памћење обележили борба за слободу, вера предака и свијест о одговорности према потомству. Али његова величина није била само у наслеђеној снази завичаја. Он ту није стао, нити правио од тога идола, већ је ту песму о прецима преобразио у пастирску одговорност“, бесједио је Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије, додавши да житије Митрополита Саве расвјетљава истинску тајну хришћанског подвига: један једини човјек, утемељен у Христу, постаје неосвојива тврђава и цијела једна војска пред којом немоћно падају земаљске империје.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
:
