У недељу 20. По Педесетници Светом литургијом у манастиру Михољска Превлака предстојао је јеромонах Василије, игуман ове свете обитељи.
Бесједом по прочитаном јеванђелском одјељку сабранима се обратио протојереј Родион Путјатин.
Тумачећи јеванђелски одломак о васкрсењу сина удовице из Наина, отац Родион нас је поучио да треба да вапимо Господу Исусу Христу , јер нама, због наше самовоље и безакоња умире душа. Зато, каже отац Родион, када се обратимо Господу и Он нас услиши, оживјећемо благодаћу Његовом.
„Исцијеливши у Капернауму капетановог слугу, иако није био код њега, Исус Христос пође одатле у град звани Наин. Са Њим пођоше многи од ученика Његових и мноштво народа. А када се приближи градским вратима, гле, изношаху мртваца, јединца сина мајке његове, а она бјеше удовица; и много народа из града иђаше са њом. Видјевши је, Господ се сажали на њу и рече јој: „Не плачи!“ И приступивши, дотаче се носила; они који их ношаху стадоше, а Он рече: „Момче, теби говорим, устани!“ И мртвац се подиже, сједе и поче говорити; и даде га Исус матери његовој (види: Лк. 7, 11–15).
Каква срећа за јадну удовицу што се Исус Христос приближио градским вратима управо у часу када су износили њеног умрлог сина! Да, Исус Христос увијек благовремено стиже тамо гдје је потребна Његова утјеха; Он је увијек тамо гдје је потребна Његова помоћ.
Господе! Мени су сада Твоја помоћ и Твоја утјеха потребније него икоме. Похитај к мени! Мени не умире син, него душа; не умире по Твојој вољи, него од моје самовоље; не умире по закону природе, него од мога безакоња; не умире привремено, него заувијек. Умире, клоне душа моја, а ја плачем, тугујем и скрушавам се због гријехова својих, али олакшања за мене никако нема, и душа је моја у мени и даље као мртва. О, похитај к мени, најслађи мој Исусе, сажали се на мене јаднога, дотакни се мога окајаног срца, реци клонулој души мојој: „Устани!“ Похитај док душу моју нису однијели тамо гдје ће вјечно остати мртва, гдје ћу вјечно плакати, туговати и скрушавати се. Похитај док још нисам умро.
Тако вапи, грешниче, најслађем Исусу када ти туга због гријеха, као тешко бреме, притисне душу; вапи, и Он ће те услишити. А када те услиши, лакнуће ти на души; престаћеш да се неутјешно скрушаваш, тугујеш и плачеш; као из мртвих ћеш васкрснути. Јер ће Исус Христос скинути са тебе бреме гријехова твојих, оживјеће те благодаћу Својом; и ти ћеш живјети душом и радовати се духом Богу, Спаситељу своме. Амин“- навео је протојереј Родион Путјатин.
Извор: Манастир Михољска Превлака
