– Окупљајући се у храму Божјем ви сте у својој отаџбини, јер кроз Цркву где год да смо увек је присутно наше место рођења и одрастања, беседио је Његова светост Патријарх српски г. Порфирије на Светој литургији којом је началствовао у Манастиру Светог Саве у Илајну, уз саслуживање више архијереја и свештенослужитеља, појање Црквеног хора „Стеван Мокрањац“ под управом Саве Ђукића и молитвено присуство бројних верника.
– Сабрали смо се данас овде, кидајући све законе природе, законе простора и времена, јер су у било ком српском манастиру сабрани сви манастири светосавски – казао је Његова светост Патријарх српски г. Порфирије у обраћању бројним верницима који су из више градова пристигли на литургијско сабрање у светињу посвећену Светом Сави.
У овом молитвеном дому српског народа у аустралијској држави Викторија од 1972. године је и Хиландар и то, истакао је српски првојерарх, не само у метафоричком смислу, већ је и буквално постављен у темељ светиње, јер се у њој налазе мошти старца Никанора Хиландарца. Такође, овде је Студеница, Жича, Дечани, Пећка патријаршија и Грачаница јер, подсетио је Патријарх Порфирије на речи Спаситеља: Где су двоје сабрани у моје име, онде сам и ја присутан.
– У данашњем дану, када обележавамо и Михољске задушнице, са нама су и сви они који су се пре нас Богу молили, јер их се у молитви сећамо – казао је поглавар Српске православне цркве поменувши своје претходнике у трону Светог Саве од блажене успомене Патријарха Димитрија до наших савременика Павла и Иринеја, који су такође походили Митрополију аустралијско-новозеландску.
– Господ је учинио да се и ми лицем лицу видимо и заједно молимо, да грлимо душе једни других, да покажемо да не постоје време и простор који нас могу раздвојити, да покажемо да смо један народ Божји и једна Црква Христова и то не само сада и овде, него одувек и заувек. Свако ко хоће да поступи супротно том корену, том светом темељу, који је заливен сузама подвига, молитве и вере светитеља Саве и свих светих наше Цркве, уведе своју логику, не може да нанесе штету Цркви Христовој и чињеници да где су двоје и троје као православни Срби сабрани – ту је и Христос – поучио је Патријарх Порфирије о значају јединства нашег народа у Цркви Господњој, коју је утемељио Свети Сава, а очувала вера његових следбеника кроз векове.
Продубљујући поуку, Патријарх Порфирије је истакао да Црква није организација коју су створили људи, макар били и савршени: – Створио ју је Господ Христос и Он мора бити наш корен, темељ, оквир и грађевина у коју себе уграђујемо, јер та грађевина нема краја и сви смо у њој да се преиспитујемо да ли чинимо по својој или вољи Творца.
Указујући на „стреле отровнице“ упућене на биће нашег народа, које су за мету имале да као народ будемо раздвојени и једни против других, Патријарх Порфирије је узмолио Господа да нам уместо речи Господњих „љуби ближњег свог“, правило постане „мрзи ближњег свог“, јер тај ближњи ма какав био нам је брат, сестра…
– Иза сваког непријатеља хришћанског народа стоји онај који је непријатељ Христов, а то је нечастиви. Ђаво је тај који је против љубави, против праштања, прозив јединства и загрљаја браће и сестара. Онда кад ми хоћемо да будемо Христови, он хоће да се међусобно свађамо. Наравно, нико не мисли да треба у Цркви да се спроводи једноумље. То није благослов Божји. Благослов Божји је да је свако икона Божја, икона Христов и да свако има свој посебан дар, свој посебан печат – објаснио је Патријарх Порфирије благослов различитости личности у Цркви, која за циљ нема било чије узношење, већ да човек подвигом и покајањем развија то што има као непоновљиво биће и, дарујући себе браћи и сестрама, са њима буде једно.
– Демонске силе највише мрзе онда када се волимо, браћо и сестре. Када се трудимо да будемо једно, да свако од нас види свој промашај, свој грех, и када је спреман да каже: Опрости, брате и сестро!, када је спреман да прашта унапред и дарује, не очекујући ништа заузврат – појаснио је Патријарх Порфирије значај праштања нарочито у породичним односима.
– Браћо и сестре, чувајмо заједницу са Христом! У свакој светињи која постоји овде, иако сте хиљадама километара од места у којима сте се родили и места у којима су ваши корени, окупљајући се у храму Божјем, ви сте у својој отаџбини, јер кроз Цркву где год да смо увек је присутно наше место рођења и одрастања. Нема дистанце временске и границе географске када смо у Цркви и то смо данас показали. Не само упокојени, и анђели Господњи и сам Господ је са нама, а то значи читава вечност – поручио је Патријарх Порфирије својој духовној деци Петог континента која су га и овога пута у великој љубави и радости дочекала.
Благодарећи Патријарху српском г. Порфирију у име Богом повереног му верног народа, Митрополит аустралијско-новозеландски г. Силуан је истакао „да смо сви заједно као удови тела Христовог, без обзира где се налазимо“, јер је Црква једна и има своју мисију. О томе сведочи и више од пола века трајања Манастира Светог Саве у Илајну.
– Ми се данас радујемо, Ваша светости, присуству Вашем и браће архијереја који су допутовали да подрже Вашу свештену мисију и потврдили саборност наше Свете цркве да, ма где били, ми смо једно у Литургији, у Христу. Богу хвала, ево и визуелна манифестација овде на јужној хемисфери где се сигурно радују небо и земља. Радује се српски род данас зато што је данас овде у лику Ваше светости присутан Свети Сава, молитва његова, утеха и охрабрење, потребна свима нама да бисмо могли да наставимо свој пут као православни хришћани на овом поднебљу – казао је Митрополит Силуан, поделивши са Патријархом Порфиријем, браћом епископима и свима сабранима чињеницу о порасту интересовања за православну веру код народа којима она није предата од предака. У завршници проповеди, Митрополит Силуан је заблагодарио Патријарху Порфирију, узмоливши Господа да му подари здравље и снагу да у годинама које долазе предводи брод Српске цркве и своју духовну децу, да буде на стражи српског рода у временима искушења.
Поводом Михољских задушница, одслужен је помен за све упокојене.
Радост литургијског сабрања умножена је уручењем ордена Светог деспота Стефана Лазаревића г. Бојану Пајићу из Аустралије за немерљив допринос очувању српског културног наслеђа, неуморан рад у области науке и културе, као и уређењу порте манастира.
Братство Манастира Светог Саве на челу са игуманом, архимандритом Теодором, приредило је свечану трпезу за све госте.
