Другог дана међународне конференције “Литургијска теологија и монашка пракса – извори, развој и преображај, савремени изазови“ у организацији Института за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду и Института за духовну и монашки баштину Балкана, 5. септембра 2026. године одржан је радни део конференције крај Манастира Светог Сисоја у Епархији браничевској.
Радни део је протекао у три сесије. Првом сесијом председавао је презвитер Александар Ђаковац, професор на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Своја научна истраживања су изложили: митрополит дебарско-кичевски Георгије, који је говорио о литургијској употреби Јеванђеља приликом монашког пострига у чин мале схиме; протођакон Златко Матић, изложивши проблеме и перспективе аскетског етоса и Евхаристију у мисли митрополита пергамског Јована (Зизијуласа); протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић, који је представио литургијске свитке Манастира Хиландар и истако њихов значај за историјски приказ литургијске праксе тог периода; док је епископ хераклејски Климент приказао трагове евхаристијског богословља и монашког етоса у фрескопису из 14 века на западном зиду и припрати зрзеског манастира. На крају прве сесије уследила је садржајна дискусија о месту фрескописа Евхаристије на западном зиду, о пракси причешћивања и литургијском простору, као и о значају правилне пројекције црквеног простора.
Другом сесијом председавао је ђакон Никола Лукић, професор на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Предавања су изложили: ђакон Златко Јовановић, који је говорио о монашкој пракси у спису Јована Златоустог “Поређење цара и монаха” кроз призму “Философије по Христу”; проф. Катица Кулакова, изложивши монашку тему у роману “Лавр” Јевгенија Водолазкина; отац Милан Горгевик, професор на Православном богословском факултету “Св. Климент Охридски” – Скопје, који је провео синтезу међу литургијског богословља и философије код Светог Николаја Кавасиле; а проф. Мирко Ковачевић је представио утицај Свете Горе на моравску архитектуру и истакао детаље који се назале у Хиландару и у српским средњевековним задужбинама.
Трећом сесијом је председавао ђакон Златко Јовановић, професор на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.
Своје радове су изложили: презвитер Александар Ђаковац, приказавши евхаристијски смисао љубави као аскетског идеала код Светог Максима Исповедника; свештеник Александар Крстановски, који је говорио о структури рукописног црквенословенског триода македонске редакције; ђакон Никола Лукић, изложивши историјске околности у којима су написана монашка правила митрополита Викентија Јовановића-Видака из 1777. године; проф. Стефан Цветановски је кроз компаративну анализу Евергетијског и Вељушког (Струмичког) типика приказао литургијско и канонско формирање манастирске самоуправе у 11. веку.
После дискусије која је уследила након сесије, свим учесницима и гостима конференције у име организатора захвалио се протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић, најавио да ће наредне године конференција бити одржана у Охриду и изразио радост што се и кроз овакав научни скуп укрепљују везе између сестринске Српске и Македонске православне цркве.
Извор: ТВ Храм
