Поздравна реч Његове светости Патријарха српског г. Порфирија учесницима Друге међународне научне конференције „Литургијска теологија и монашка пракса – извори, развој и преображаји, савремени изазови“
Ваша високопреосвештенства и преосвештенства, часни оци, уважени организатори, поштовани учесници конференције, драга браћо и сестре,
Са радошћу вас поздрављам поводом отварања Друге међународне научне конференције „Литургијска теологија и монашка пракса – извори, развој и преображаји, савремени изазови“, која нас ових дана сабира у манастиру Манасији. Само место овога сусрета на особен начин говори о његовој теми. Манастир није само простор монашког подвига и молитве него и место у којем су се кроз векове сусретали богослужење и богословље, духовно искуство и стваралаштво, реч и слика, предање и одговорност према времену у којем Црква живи. Зато је Манасија прикладно место за разматрање односа литургијске теологије и монашке праксе.
Литургија и монаштво не представљају два одвојена света у животу Цркве. Њих повезује исти позив човеку да свој живот принесе Богу и ближњем. Евхаристијско сабрање открива Цркву као заједницу будућег века, док монашки подвиг сведочи да та будућност већ сада може и треба да преображава човеков живот. У оба случаја реч је о истом путу – путу од самољубља ка љубави, од затворености у себе ка заједници, од живота за себе ка животу у Христу. Зато проучавање извора, историјског развоја и различитих облика монашког и литургијског живота није само окретање прошлости.
Предање Цркве остаје живо управо онда када из њега умемо да црпимо одговоре на питања која поставља наше време. Савремени човек, окружен мноштвом речи, слика и информација, можда више него икада осећа потребу за тишином, сабраношћу и смислом. Монашко искуство и литургијски живот Цркве сведоче да се истинска слобода не налази у непрестаном умножавању избора, него у способности да човек себе дарује другоме и да у том даривању пронађе пуноћу сопственог постојања. Такви сусрети показују да богословско истраживање највише даје онда када остаје у живом додиру са искуством Цркве, а истовремено је отворено за озбиљан и одговоран научни разговор.
Захваљујем организаторима конференције, „Наслеђу пустиње“ – Институту за духовну и монашку баштину Балкана и Институту за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду, као и свима који су допринели њеном одржавању. Свим учесницима желим плодан рад, добар и отворен разговор и радост сусрета. Нека овај скуп допринесе дубљем разумевању литургијског и монашког предања Цркве и његовог значаја за живот хришћана у нашем времену.
Са благословом и најбољим жељама за успешан рад конференције,
Патријарх српски
Порфирије
