Поводом славе манастира Сланци – празника Преноса моштију Светог архиђакона Стефана, Његова светост Патријарх српски г. Порфирије служио је Свету литургију у овој светињи из 13. века, уз саслужење Преосвећеног викарног Епископа липљанског Доситеја, свештенства и ђаконства и бројног народа који је испунио ову древну светињу.
У беседи Патријарх је истакао да је „Свети Стефан архиђакон и првомученик био човек вере и човек љубави“ – читавим својим бићем је имао поверење у Господа, читавим својим бићем Га је волео, и зато није било могуће да мрзи било кога, па чак и онда када су га убијали. На неправду није узвраћао осветом, већ је на мржњу одговорио љубављу и молитвом.
„Славећи Светог Стефана, а и кад славимо светитеље Божије уопште, ми добро знамо да се, славећи их, њима заправо молимо. Молимо се њима да нас Господ помилује, али исто тако трудимо се, њиховим молитвама и својом скромном и слабашном вољом, да се угледамо на њих, да нам они буду узор“, рекао је Патријарх.
Вера јесте поверење у Бога, поверење у то да нас Он воли и руководи нашим животима. Он боље зна шта је за нас и наше спасење. Вера је предуслов, то је простор и место које ми уступамо љубављу, вером и надом да може да дејствује љубав, сила, снага и благодат Божија. Зато се таквом вером могу премештати горе и зато може бити савладан сваки непријатељ.
Данас славимо онога који је први у људском роду показао и пројавио такву веру – веру која је сведочење да је Господ Христос наш Спаситељ. Данас славимо Светог Стефана, архиђакона и првомученика.“ Он је имао веру која је поверење, а то, како је нагласио Патријарх, значи веру која је практичан живот.
На крају богослужења, уследио је литијски опход око храма, а затим су освећени славски дарови.
Његовој светости Патријарху саслуживали су Епископ липљански Доситеј, игуман манастира јеромонах Стефан, јеромонаси Иринеј и Андреј, презвитер Богољуб Остојић старешина Саборне цркве у Београду, јереј др Владан Таталовић, професор на Православном богословском факултета и протођакон Радомир Врућинић, ректор Богословије Светог Саве у Београду.
Манастир Светог архиђакона Стефана, познат као манастир Сланци, налази се код истоименог насеља у близини Београда. Реч је о метоху манастира Хиландара и археолошком налазишту, због чега је манастирски комплекс заштићен као културно-историјски локалитет.
Није поуздано утврђено када је манастир подигнут и ко је био његов ктитор. У турским документима из 1560. године помиње се као „манастир Ваведење код села Оршљан“, са једним калуђером, док га народно предање везује за Немањиће: према једној верзији основао га је Свети Сава, а према другој краљ Драгутин. Манастир је доживео процват у време деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића, а према предању тада је добио и частицу моштију Светог архиђакона Стефана, чији празник данас прославља као своју славу.
После османских освајања у 16. веку уследио је тежак период, али су монаси настављали да се враћају и обнављају светињу. Обнова манастира започета је 1961. године, када су подигнути нови храм, конаци и капела, према описима старог храма сачуваним у историјским изворима. У темеље храма и конака положене су повеље којима је манастиру поверена мисија метоха Хиландара – да се у њему припремају млади монаси за подвижнички живот у Светој Гори.
Извор: ТВ Храм
