Саопштење Епархије рашко-призренске
Грачаница, 12. август 2026. године
Епархија рашко-призренска са дубоком забринутошћу, болом и огорчењем примила је потресно сведочење Ненада Рашковића из села Дрен код Зубиног Потока, који је јуче задобио тешке телесне повреде које су му према његовом сведочењу нанела тројица припадника Косовске полиције.
Према његовом сведочењу из болничке постеље, полицајци су га најпре тукли у породичној кући, захтевајући да им преда пушку коју, како каже, не поседује. Потом су му ставили лисице, одвели га у шуму, везали за букву, тукли гуменим цревом и ставили му крпу преко уста. Рашковић је такође сведочио да су након тога застрашивали његовог сина и узнемиравали супругу албанске националности, говорећи о слању у Албанију, као и да су најавили поновни долазак у његову кућу.
Медицински налази потврђују да је Ненад Рашковић примљен у Клиничко-болнички центар у Косовској Митровици са повредама главе и грудног коша, преломом ребра и вишеструким другим повредама. Као тешко повређени пацијент смештен је на одељење интензивне неге, а према последњим доступним информацијама, његово здравствено стање није стабилно.
Ово, дакле, више није питање непроверене гласине која се може одбацити општим саопштењем и изразом забринутости. Пред нама су именовани повређени човек, његов непосредни и јавно забележени исказ, видљиве повреде и медицинска документација. Независна истрага мора хитно да утврди идентитет свих лица која су тог дана поступала у Дрену, ко им је издао наређења, по ком правном основу су улазила у кућу Рашковића, где су га одвела и како су настале повреде које су лекари констатовали.
Посебну тежину овом случају даје чињеница да се није догодио изоловано, већ у данима готово непрекидних претреса, привођења и полицијских акција у селима општине Зубин Поток. Током последњих седмица полицијске операције спровођене су у Дрену, Црепуљи, Јабуци, Калудри и другим местима, уз више хапшења и саслушања због сумње на поседовање оружја или ратне злочине. Константно примамо сведочанства наших људи из тог краја који говоре да су изложени отвореном и до сада незабележеном терору полиције. Све се то дешава уз политичку хајку против Срба од стране владе из Приштине која тиме колективно криминализује све Србе.
Епархија не прејудицира одговорност било ког лица за кривична дела и не оспорава право надлежних органа да, на основу судског налога и конкретних доказа, спроводе законите истраге. Међутим, ниједна истрага, ниједна сумња и ниједан налог не дају право било коме да људе туче, везује за дрвеће, ставља им крпе преко уста, изнуђује признања, прети њиховим породицама или их понижава. Употреба силе ради изнуђивања признања има обележја тортуре и представља један од најтежих облика злоупотребе административне власти.
Случај Ненада Рашковића, нажалост, није прво сведочење о злоупотреби полицијских овлашћења према Србима. На то месецима указују Епархија рашко-призренска, српске организације цивилног друштва, представници локалног становништва и Београд. Организације цивилног друштва са севера Косова данас су поново подсетиле да су се у више наврата обраћале ЕУЛЕКС-у због полицијског злостављања и других спорних поступања, упозоравајући да грађани многе случајеве више и не пријављују због страха, неповерења и уверења да пријава неће довести до стварне одговорности.
После мирно окончаног видовданског парастоса на Газиместану, 28. јуна, приведено је 37 Срба, међу којима и једно малолетно лице. Више приведених сведочило је да су током транспорта у полицијске станице били изложени физичком и психичком насиљу, националним увредама и понижавању, а у јавности су објављене и фотографије њихових повреда. Институција омбудсмана је 7. јула покренула истрагу по службеној дужности, али јавност до данас још није упозната са коначним налазима нити са податком да је иједан полицијски службеник позван на одговорност. Цео случај ће највероватније као и многе друге злоупотребе полиције бити гурнут под тепих.
Убрзо потом, приликом храмовне славе манастира Светих архангела код Призрена, верници, међу њима жене, деца, старији људи и свештенство, били су изложени провокативним и понижавајућим претресима, укључујући преглед женских торби и дечјих колица. Мирно учешће у Светој литургији поново је третирано као безбедносни проблем.
Када се овим случајевима додају недавна рушења српских објеката код Газивода пре окончања поступака судске заштите, талас претреса и хапшења на северу, као и све чешће поступање у коме употреба силе претходи судском утврђивању чињеница, постаје јасно зашто је поверење српског народа у Косовску полицију пало на најнижи могући ниво.
За све већи број Срба, Косовска полиција више није служба од које очекују заштиту, већ сила од чијег поступања осећају потребу да буду заштићени. То је најтежи могући пораз једне полицијске институције и озбиљно упозорење за стабилност Косова и Метохије и ширег региона.
Митрополит рашко-призренски Теодосије је управо на овакву видљиву деградацију безбедносне и институционалне ситуације указао 10. августа у разговору са америчком сенаторком Џони Ернст, као и у ранијим бројним претходним разговорима са представницима КФОР-а, Европске уније, ЕУЛЕКС-а, ОЕБС-а и дипломатских мисија. Тада је посебно наглашено да понашање институција, рушење српских објеката, хапшења без јасно представљених доказа и изостанак одговорности за злоупотребе стварају осећај прогона и отворене дискриминације међу српским становништвом.
Одговорност власти у Приштини не исцрпљује се у томе да накнадно саопште да ће појединачни случај бити испитан. Оне сносе одговорност и за политичку атмосферу у којој се Срби готово колективно представљају као безбедносна опасност, полицијске акције јавно славе пре него што суд утврди чињенице, а употреба прекомерне силе остаје по правилу без видљивих последица. У таквим околностима ствара се основан утисак да полицијска самовоља није само пропуст појединца, већ пракса која је политички толерисана и охрабрена и има за циљ принуђавање Срба на исељавање и стварање етнички албанског простора.
Примамо к знању да је Полицијски инспекторат Косова наводно преузео овај случај, да је главни заменик омбудсмана Срђан Сентић покренуо поступак по службеној дужности и да је ЕУЛЕКС оценио наводе као „изузетно озбиљне“, подсетивши да је забрана сваког облика злостављања апсолутна. Међутим, овај случај не сме се завршити још једном најавом поступка, без јавно утврђених чињеница и без одговорности.
Епархија захтева хитну, независну и делотворну истрагу надлежног тужилаштва и Полицијског инспектората, уз непосредно праћење Институције омбудсмана и ЕУЛЕКС-а. Сва лица за која се утврди да су непосредно учествовала у бруталном премлаћивању Рашковића морају бити привремено удаљена са оперативних дужности до окончања истраге, док њему и његовој породици мора бити обезбеђена заштита од сваког даљег притиска или застрашивања.
Продужено ћутање и закаснеле, углавном опште реакције међународних представника пред бројним случајевима полицијске злоупотребе више не делују умирујуће. На терену се читају као одсуство последица, стварају осећај некажњивости и охрабрују нове злоупотребе косовске полиције и институција. Међународни представници не могу истовремено говорити о побољшању безбедносне ситуације, а затим месецима ћутати о видљивим повредама људи који тврде да су их нанели припадници полиције.
Овај случај представља и озбиљно упозорење у тренутку када КФОР започиње постепено укључивање Косовске полиције у свој безбедносни систем око манастира Високи Дечани и истовремено смањује своје стално присуство на главном мосту на Ибру у Косовској Митровици. Иако је КФОР потврдио да остаје први одговорни безбедносни чинилац за Високе Дечане, свако даље ширење улоге Косовске полиције на овим изузетно осетљивим местима, у садашњим околностима и без поверења српског народа, било би крајње непромишљено и опасно.
КФОР је сам нагласио да је овај процес условљен стањем на терену и да може бити преиспитан. Тешко пребијен човек у болничкој постељи, претходни случајеви злостављања без јавног исхода и најнижи ниво поверења Срба у Косовску полицију јесу чињенице на терену које се не могу занемарити. Без поверења нема безбедности, а народ не може бити поверен на заштиту институцији од чијег поступања страхује.
Епархија рашко-призренска позива свој верни народ, нарочито Србе на северу Косова и Метохије, да остану мирни, прибрани и достојанствени, да не наседају на провокације, али и да сваки случај претње, насиља и злоупотребе документују и пријаве. Мир не значи ћутање пред неправдом, а хришћанско трпљење не значи пристајање на понижење и безакоње.
Ненаду Рашковићу желимо брз и потпун опоравак, а његовој породици изражавамо пуну солидарност и подршку. Српска православна црква остаје уз свој народ, говорећи истину мирно, али одлучно, и захтевајући да полицијска униформа поново буде знак законите заштите сваког човека, а не извор страха, насиља и репресије.
