Изложба фотографија „Цркве брвнаре у околини Приједора – скривени записи“ ауторке Наташе Тошановић, отворена је синоћ у Градској галерији „Јосип Бепо Бенковић“ у Херцег Новом. Поставка доноси фотографске и документарне записе о дрвеним светињама, саграђеним већином у 19. вијеку, које представљају вриједан траг прошлости и свједочанство о истрајности заједница које су их градиле и чувале.
Због забрана градње храмова од чврстог материјала, народни неимари су их подизали на скровитим мјестима, а њихова конструкција омогућавала је да у случају опасности буду растављене и премјештене, казала је директорица Галерије Јосип Бепо Бенковић и Музеја Мирко Комненовић, Гордана Крунић, истакавши њихов вишеструки значај.
– О културно-историјском, духовном и ништа мање умјетничком значају цркава брвнара говори податак да их имамо свега око 80 сачуваних на просторима Србије и Босне и Херцеговине, гдје су највише и грађене. У тешким економским и политичким временима, сељани су скривали и у страху своје молитвене обреде изводили испод бујног, разгранате крошње дрвећа. Најчешће је то било стабло храста; касније су, у непосредној близини истог стабла, градили цркву.
Градили су их народни неимари, сељани, који су материјал за њихову градњу налазили у непосредном окружењу, из природе, из њиховог блиског окружења. Сами су бирали квалитетна стабла и од њих припремали грађу, резбарили и градили цркве. Дрводјеле су биле веома цијењене, не само у свом селу већ и шире. Своје градитељско умијеће су преносили и на своје потомке, те неријетко да родитељ сагради једну, а насљедник још једну цркву у истом или сусједном селу. Најпознатије дрводеље и вични мајстори били су из Осате, источног дијела Босне уз ријеку Дрину.
Ове цркве су грађене до половине 19. вијека, а због трошног дрвета и временских утицаја, након тога су временом морале да буду рестауриране или дјелимично саниране. Вечерас представљене цркве из околине Приједора су непокретно културно добро српског народа Поткозарја и Бањалучке епархије, и имале су не само духовну, већ и умјетничку вриједност, поручила је Крунић.
На фотографијама је пет цркава из околине Приједора, које су свједоци снаге вјере, идентитета и опстанка народа на том простору, казала је ауторка изложбе, кустос историјске збирке у Музеју Козара у Приједору, Наташа Тошановић. Постоје и посебне легенде везане за њихов настанак у бурним и тешким временима за српски народ, а назив „Скривени записи“ и говори о томе како су људи чували вјеру упркос забранама.
– Оне су грађене у вријеме османлијске владавине на тим просторима, и Турци у то вријеме нису дозвољавали градњу цркава од чврстог материјала. Негдје чак уопште нису дозвољавали градњу цркава, па су се људи са својим свештеницима окупљали испод старог храста на којем би урезивали крст и правили запис. Зато сам и назвала ову изложбу „Скривени записи“, јер је православни народ своје цркве, а и куће, градио на скровитим мјестима, у густој шуми, гдје су биле заклоњене, гдје нису биле видљиве и упадљиве, да би једноставно опстале ту. Наш народ је био принуђен у тим временима да тако да гради, и ако пријети опасност да расклопи ту цркву и однесе на друго мјесто.
Ја сам обрадила пет цркава из околине Приједора, у селима Јелићка, Марићка, Омарска, Ракелићи и Буснови. Те цркве су већином из 19. вијека, и оне су скромних димензија, али ништа мање нису значајне од ових велелепних цркава у које ми данас идемо, и у њима се ништа мање није прослављао Бог него у овим садашњим великим црквама. Оне су јако значајне јер су свједоци постојања једног народа на том подручју, увијек немирном. Крајина и Поткозарје су баш тај крај који је увијек био некако нестабилан, а оне су свједоци идентитета једног народа и опстанка народа на том простору, и оне су и израз воље тог народа да очува своју православну вјеру на том простору.
Мене је задивила снага тог народа и њихова сналажљивост, шта су они све чинили за своју вјеру. Када је једну од цркава требало да покрију, тадашњи бег им је забранио и рекао да морају донијети ферман из Истанбула, којим султан одобрава градњу цркве. Они су два мјесеца пјешачили, два човјека, да донесу тај папир. И ево, баш смо коментарисали: ко би данас тако нешто урадио за своју цркву, за свој народ, толику жртву? А, тај народ се прије толико жртвовао и толико се посветио својој цркви да опстане, и то је, хвала Богу, и опстало, поручила је Тошановић.
Изложба је организована у сарадњи Музеја Козаре и Градске галерије „Јосип Бепо Бенковић“, која ће бити настављена узвратном посјетом представника Музеја Мирко Комненовић Приједору у септембру.
Изложба „Цркве брвнаре у околини Приједора – скривени записи“ биће отворена до 22. августа.
Извор/фото: РТХН
