Школа вјеронауке „Патријарх Гаврило Дожић“ из Колашина, у сарадњи са Црквеном општином Колашин и ходочасничком агенцијом „Одигитрија“, организовала је за полазнике школе поклоничко путовање у Републику Србију, на поклоњење немањићким светињама, као награда за успјешну школску годину.
Путовање, које је почело 1. јула у раним јутарњим сатима, испред Саборне цркве Светог Димитрија, предводио је јереј Дејан Томовић, парох колашински, заједно са вјероучитељицом Тањом Арсовић, Николом Поповићем, водичем „Одигитрије“, као и са појединим родитељима, који су са својом дјецом кренули на овај благословени пут.
Прва светиња којој су се дјеца поклонила био је манастир Сопоћани, гдје је дјецу са историјом манастира упознао кустос, истаквши да је његов ктитор краљ Урош (1243-1276). Кустос их је упознао и са чињеницом да је манастир познат по чувеној фресци Успења Пресвете Богородице, која је проглашена за најљепшу фреску 13. вијека. Такође, јако важно је и то да је манастир био похаран и порушен од стране Турака те да је пуних 300 година црква била откривена, а да су фреске остале сачуване.
Сљедећа станица била је светиња ктитора Стефана Немање, потоњег Светог Симеона Миторочивог – манастир Ђурђеви ступови у Расу. Прва светиња коју је Стефан Немања подигао јесте овај манастир, а подигао га је у славу Светог Георија који га је спасио из тамнице, у којој су га његова браћа заробила из зависти и љубоморе.
Послије кратког времена проведеног у Ђурђевим ступовима, поклоници су се упутили ка манастиру Студеница, који је уједно мајка свих српских цркава.
„Студеница је грађена да спаја небо и земљу, да буде лествица која узводи људе са земље ка небу, да слави Тросунчаног Бога у лепоти вишњега Јерусалима, у Царству небеском“ – ријечи су Партријарха српског Германа које описују управо њено мјесто и значај.
По доласку у манастир, дјеца су се поклонила светињи, обишла цркву која је такође задужбина Светог Симеона. Студеница је круна његовог ктиторства и у њој данас почивају његове свете мошти, као и мошти мајке Светог Саве, супруге Светог Симеона – Свете Анастасије и сина им Стефана Првовјенчаног, у монаштву Симона монаха.
Након што су се поклонили светињи, малишани су присуствовали вечерњем богослужењу, а потом своје слободно вријеме провели на теренима манастирског комплекса, играјући кошарку и фудбал. Након ноћења у манастирском конаку, у четвртак ујутро, 2. јула, сва дјеца су узела учешћа у евхаристијском сабрању у Цркви Успења Пресвете Богородице, причестивши се Светим тајнама Христовим.
По завршетку Свете литургије и послужења у конаку, група малих поклоника је кренула ка Златибору, гдје се након слободног времена и шетње упутила ка Златарском језеру на ручак, одакле су кренули за манастир Милешева.
Ова задужбина краља Владислава, посвећена Вазнесењу Господњем, била је последња станица њиховог путовања. Светиња у којој су се некад чувале мошти Светог Саве, а данас се, по поредању, чува његова рука, са фреском Бијелог анђела, оставила утисак и на ову групу, као и на све остале њене посјетиоце.
У вечерњим часовима поклоници су се вратили у Колашин.
Милена Томовић
