Његово преосвештенство, викарни Eпископ диоклијски г. Пајсије, служио је са свештенством и вјерним народом данас, на Видовдан, Свету архијерејску литургију у Манастиру Светог Николе у Брчелима, поводом видовданског сабрања Црмничана.
Обраћајући се вјернима након читања Јеванђеља и појашњавајући начине на које се можемо обратити Богу и снагу наше вјере, Владика Пајсије нас је провео кроз неколико Јеванђелских прича.
“ У Светом Јеванђељу, у свим оним причама гдје народ прилази Христу и тражи исцјељење, свако од њих прилази Христу на један посебан начин. Из тог њиховог приступа Христу, како они разговарају са Њим, како се опходе, можемо и да видимо каквог су они били духовног стања. Тако на примјер, онај човјек који прво прилази апостолима и тражи да исцијеле његовог сина кога мучи демон, на крају прилази Христу и каже: Твоји ученици га не могаху исцијелити, ако ти шта можеш учинити, учини. Видимо, не само то колико тај човјек има малу вјеру, него да је он прилично равнодушан према Христу. Поред тога примјера, имамо и ону десеторицу губаваца који траже од Христа да се исцијеле, а онда од њих десет, само један се враћа и благодари Христу. И то се врло често дешава и у животу. Када је човјек у некој невољи, тражи нешто од Бога и Бог му да, а онда се он више оне своје невоље и не сјећа, него мисли или да је то нечим заслужио или да је сам постигао без Божије помоћи.“
Потом се Владика осврнуо и на свијетле примјере из Јеванђеља из којих видимо истинску вјеру, смирење и благодарење људи који су са молбама приступали Христу, те наводи примјер жене која је имала толико вјере и смирења да је била сигурна да ће оздравити ако се само дотакне Христових скута.
„Нарочито Христос хвали и ону жену незнабошкињу кад долази и моли за своју кћер а Христос јој каже: Није добро узимати од дјеце и давати псима, мислећи на то да она не припада изабраном Божијем народу, него незнабошцима. А она смирено одговара: Да Господе, али и пси једу од мрва које падају са трпезе господара. Господ је исцјељује и хвали нарочито њену вјеру.
Тако и у данашњем Јеванђељу које смо чули, Христу прилази капетан који не моли ни за сина, ни за кћер, нити за било кага од родбине, него моли за слугу свога. Господ каже: У реду, доћи ћу и исцијелићу га. А он смирено одговара: Господе, ја сам недостојан да уђеш у дом мој, само реци ријеч и оздравиће слуга мој, јер и ја сам човјек од власти и кажем једном слуги да иде и он иде, другоме кажем дођи и он долази. И овај човјек заправо исповиједа ту праву и истинску вјеру да је Господ и Бог наш господар свега и да свака Његова ријеч јесте чудотворна, а осим тога што исповиједа свемогућство Божије, он и показује колико смо ми недостојни било којег Божијег дара и он му говори у име цијелог човјечанства: Господе, ми смо недостојни да било шта тражимо, али по милости Твојој, Ти учини.
Из овога његовог примјера ми треба да се научимо како треба од Господа нешто да тражимо и да вјерујемо да било шта што тражимо да Бог може то учинити, али је питање да ли је то добро за нас.“
Владика Пајсије тумачећи даље ова Јеванђеља, поучава да Господ све види и увијек чини добро за нас. У том смислу и када нам не испуни молбе, то не значи да нас нечује, него значи да тражимо на неисправан начин или да ће нам то бити на штету.
„Због тога свако ко се истински моли Богу, он се моли да у свему буде воља Божија и да нама да снаге да оно што је воља Његова да то и трпимо и да то са радошћу све подносимо.
О томе нам говори и данашњи празник када прослављамо Светог цара Лазара и косовске мученике. Можемо само замислити како је њима било када је послије онога свијетлога успона српске државе и српскога царства од Стефана Немање па све до цара Лазара, државе која је цвјетала и духовно и културно и на сваки други начин, почела да се гаси. У том тренутку када та слава почиње да се гаси, али се не гаси она духовна, видимо цара Лазара који је молио Бога да се све то сачува и да одоле турском непријатељу, али ипак он се покорава вољи Божијој и каже: Господе ако је воља Твоја да то тако буде и ако је то за нас добро да поднесемо, онда ми то са радошћу чинимо и благодаримо на свему и на свакој помоћи и на свему што од Тебе долази.
Тако и ми, браћо и сестре, треба да се угледамо и на овог капетана о коме говори данашње Јеванђеље-како од Господа нешто да тражимо, али и на Светог цара Лазара и косовске мученике-како треба све оно што Бог даје ради нашега спасења да то смирено примимо и да на свему Богу благодаримо и да увијек, било шта да нам се нуди, да увијек бирамо оно што нас води у Царство небеско.
Богу нашем нека је слава у вијекове вијекова. Амин.“- закључио је Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије.
Приредила: Лана Остојић
