Њихова високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Митрополит преспанско-пелагонијски г. Петар из Македонске православне цркве – Охридске архиепископије данас, 7. јуна 2026. године, у Недјељу Свих светих, на празник Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља, Свете Стефаниде Скадарске и Битољске, у Манастиру Светог Јована Крститеља у мјесту Слепче код Битоља, служили су Свету литургију, уз саслужење Преосвећеног Епископа хераклејског г. Климента и свештенства, у молитвеном присуству вјерног народа.
Домаћин, Митрополит Петар је драгом госту упутио ријечи добродошлице, нагласивши да је Митрополит Јоаникије његов пријатељ још од младости те да га његово присуство и учешће у Светој литургији, и причешће једном чашом, чини веома радосним јер по ријечима Светог Климента највећа, најјача, најзначајнија је молитва заједнице, као што каже Христос Спаситељ: Гдје су двоје или троје сабрани у име Моје, тамо сам и Ја међу Њима“.
„Па има ли веће радости од те, када све ово чинимо у заједници, заједничарењу са нашом браћом, са Његовим високопреосвештенством Архиепископом цетињским Митрополитом црногорско-приморским г. Јоаникијем?! Добродошли и осећајте се као свој међу својима“, казао је Митрополит преспанско-пелагонијски г. Петар.
На позиву, љубави и гостопримству Владици Петру је заблагодарио Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, истаквши велику радост што је имао прилику да се данас у овој светињи заједно Богу моле, да саслужује на овој Светој служби, а на троструки празник: Свих светих, Треће обратење главе Светога Јована и новопросијавше Свете Стефаниде Скадарске и Битољске.
„Ми смо у нашој светој вјери једно, у љубави Божјој, у молитви, али смо и у духовном и у културном погледу једно. Један народ, нови Израиљ Божји, једна и недјељива Црква Божја. Сви са својим посебним особинама, са својим посебним језицима, обичајима, али у духу и у осјећању, и у мислију у нашој светој вјери, једно у Христу Исусу Господу нашем. То јединство је кроз вјекове потврђивано од Свете браће Кирила и Методија и њихових ученика Климента и Наума, па све до дана данашњега. Ево до Свете Стефаниде Скадарске и Битољске која нас повезује. Повезује и нас у Црној Гори, јер је она долазила често у острошку светињу да се поклони моштима Светога Василија Острошкога, да чује ријечи великог подвижника 20. вијека, Преподобног Симеона Дајбабскога. Треба и то истаћи да је она сигурно, у том погледу, била његов следбеник, али и Светога владике Николаја и човјека светог живота Виктора, епископа скадарског, који је био избјегао заједно са народом у Метохију.“
Подсјетио је Владика Јоаникије да је дио живота Свете Стефаниде везан и за манастир Дечане, а да је Бог тако промислио и одредио да своју кончину она дочека у овом крају, управо у овој Епархији.
Иако је временска разлика између Светога Јована Крститеља и Свете преподобномученице Стефаниде велика, рекло би се да је она била његова ученица, да је слиједила ријеч Светога Јована: Покајте се, јер се приближило Царство небеско. Она је сав свој живот провела у страху Божјем, у молитви, посту, покајању и смирењу и рекло би се достигла је анђелски живот и стекла многе врлине.
„Очигледно да је Господ њу одабрао да прими и вијенац мучеништва, као и Свети Јован Крститељ, па се удостојила да и мученички пострада за свету вјеру православну, скоро на исти начин као и Свети Јован Крститељ. Због једне, рекло би се, безазлене ствари као што је Свети Јован Крститељ због правде Божје дао своју главу, када је изобличавао безбожнога цара Ирода насилника, тако је она само због тога да не угаси своје кандило по наредби окупаторских власти, дала своју главу и заправо потврдила да је цио живот за вјеру живјела, за Христа Господа. И као што је то кандило горјело пред њеним очима, тако је оно духовно кандило божанско, божанска свјетлост очигледно сијала у њезиној души у све дане живота њезинога, нарочито приликом њене блажене кончине, приликом њеног мучеништва“, казао је Високопреосвећени Архиепископ цетињски.
Указујући на велико духовно богатство које је она оставила, нагласио је да је изузетно драгоцјено што је она, ако гледамо путању њезинога живота, повезала и Црну Гору и Албанију и Косово и Метохију и братску земљу Македонију.
„И ево, ми имамо ту прилику да се молимо данас пред њеним светим моштима, благодарећи вашој љубави, Ваше високопреосвештенство, вашој доброти. И сјећамо се када сте дошли по први пут да заједнички служимо послије измирења између Српске православне цркве и Македонске православне цркве. То је наша велика радост. Знамо да сте ви у том погледу дали велики допринос и ми смо са своје стране то жељели и очекивали. И слава Богу, то се и догодило, што је најприродније и најнормалније да се можемо заједнички Богу молити и причешћивати заједно из исте чаше“, казао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
На крају Литургије освештан је славски колач, а потом су архијереји размјенили пригодне дарове.
Весна Девић
Фото: Жељко Драшковић
