Опијело уснулој у Господу монахињи Христини (Рабреновић) служено је данас у Цркви Светог Ђорђа под Горицом. Након тога обављен је и чин сахране на подгоричком гробљу Чепурци.
Старјешина храма протојереј Мирчета Шљиванчанин сабранима се обратио након опијела.
Скренувиши пажњу на ријеч Божију коју слушамо у овим, васкршњим данима, да ће сви који су чинили добро васкрснути за живот, отац Мирчета је рекао да уснуле монахиње Христине треба да се сјећамо, јер је важно да добра дјела памтимо, да бисмо знали шта је циљ нашега живота.
Говорећи о животу сестре Христине, отац је истакао њен двадесетогодишњи труд и жртву у подгоричким храмовима, те да је сав њен живот заправо био служење Богу и ближњима.
„Ми обично кад хоћемо да кажемо за неког човјека да је побожан, кажемо да је њему црква друга кућа, а код наше сестре Христине било је много више од тога. Њој је црква била прва кућа. Молитва и труд и рад у цркви, главно њено занимање, а епископи, свештенство и вјерни народ -њ ена породица. Она је прва долазила у храм, и онај велики Саборни и овај стари, задња одлазила из њега, а некада није ни одлазила. Бог зна колико дана и ноћи је провела у храму, трудећи се и пазећи на сваки детаљ који је њој био повјерен. Зато је завриједила љубав свих који су је знали. Од нашег блаженопочившег Митрополита Амфилохија који ју је звао ђакониса, а онда и нашег Митрополита Јоаникија који је прихватио њену жељу и постригао је у монашки лик и дао јој име које говори и описује њен живот, јер је Христу служила и ближњима и жртвовала се за Бога и ближње и себе принијела на ту жртву и кроз то служење и кроз ту болест која ју је задњих година опхрвала, никада себе није стављала на прво мјесто ни тражила захвалнице ни похвале, а увијек је била ту да помогне, да замијени другога. Сестра Христина је показала шта значи жртвовати се и живјети за Цркву – да се дајеш и ништа не тражиш и да си спреман да свој живот положиш за ближње. То је њен живот.
Она је посљедње године провела у овом храму бринући се, све волећи Христа и волећи Цркву. Зато је испраћамо са надом у васкрсење и вјечни живот, као они који вјерују у живот и у васкрсење, као што је она вјеровала и као што се жртвовала.
Нека јој Господ дарује Царство небеско. Свима вама хвала који сте о њој бринули и показали братско-сестринску љубав. Нека вам Господ узврати благословом, а њој да дарује Царство небеско и живот вјечни. Амин. Христос васкрсе“ – закључио је протојереј Мирчета Шљиванчанин.
Монахиња Христина је испраћена у присуству великог броја свештенства, монаштва, родбине и вјерног народа.
Лана Остојић
