Пише: Живојин Ракочевић
Нека жртве Погрома 17. марта 2004. године Драган Недељковић из Призрена, Јана Тучев и Боривоје Спасојевић из Косовске Митровице, Слободан и Анка Перић из Гњилана, Добри и Борко Столић из Штрпца, Ненад Весић из Липљана и Златибор Трајковић из Косова Поља остану у вечном памћењу свих нас, говори један од водитеља манифестација које су јуче, поводом трагичних мартовских догађаја, одржани у Грачаници. То болно сећање грана се у безброј праваца у којима је пострадала читава једна цивилизација и њено хиљадугодишње, непрекинуто трајање. У два дана Погрома стало је 39 срушених и девастираних храмова, спаљене школе, медицинске установе, библиотеке, фреске, иконостаси, архитектура. Збрисани су читави градски квартови, спаљена села и целокупни један живот је погођен у срце, изгледало је да је та рана фатална и да се Срби од ње неће опоравити.
У мозаику страдања митрополит рашко-призренски Теодосије сведочи како је његов бол као тадашњег дечанског игумана „пратио како се пламен насиља шири од места до места”, као и да посебно боли то што „после толико година многи прогнани нису дочекали повратак својим домовима”. Он је у беседи на комеморативној академији нагласио да је „много тога старог изгубљено, али оно што је обновљено, данас сведочи да нас никакво насиље не може натерати да се одрекнемо наслеђа које су нам оставили наши преци”, и додао да „ако изгубимо истину о ономе што се догодило, онда ћемо изгубити и способност да разликујемо правду од неправде и добро од зла”.
Испред Канцеларије за Косово и Метохију говорила је помоћница директора Сектора за сарадњу СПЦ и бригу о културном наслеђу Милена Парлић која је нагласила значај сведочења и потребу да се од заборава сачува страдање као подстицај за живот и будућност: „Погром је подсетник да злодела могу проћи некажњено и да се неправда може преселити у институције и силом наметнути. Он сваке године, још једном, пољуља поверење да је нормалан суживот потпуних различитости могућ – али сваки пут нас, на овом светом месту, изазове на нови подвиг и да нам нову снагу да стварамо и опстанемо.”
У Дому културе своја потресна сведочења сваке године говоре они људи које је стихија погрома непосредно погодила и који су преживели страдање. Зоран Симијоновић из Липљана је говорио како је нестао његов дом, како је евакуисан из свог града и како је страдање у Погрому несрећни наставак трагичног живота липљанских Срба. „Тражили смо од Кфора да нас одведу до свог спаљеног дома, али су рекли да нам не гарантују безбедност”. Горан Станковић је говорио о драми Срба из Обилића и Погрому као завршном чину терора у којем је он живео са породицом, сведочећи да му је пре Погрома у једном периоду породица била каменована двадесет четири дана без престанка. „Бол који смо поднели морају да виде сви.”
Председник општине Грачаница је истакао да су данашњи притисци на Србе на Косову и Метохији, укључујући и законе и прописе о странцима, аутомобилима и преосталим српским институцијама нека врста наставка Погрома. „Они који су некада организовали Погром данас настоје да нас третирају као странце у сопственим кућама, намећу нам законе о саобраћају и боравку само са једним циљем – да нам живот учине неподношљивим.”
Посебан део обележавања Погрома односи се на савремено уметничко стварање посвећено обнови уништеног, тако се у средишту ове уметничке обнове налазе тешко пострадали Свети Архангели код Призрена. У овој светињи се већ десет година организује Ликовна колонија „Јесен у Призрену” као креативни одговор на разарање. Ове године су у Призрену боравили и сликали Наташа Петејчук, Новак Новаковић, Ђорђе Станић, Предраг Драговић, Весна Марковић, Мирослав Живковић и Влатка Миленковић. Говорећи на отварању изложбе у препуној галерији Дома културе „Грачаница”, сликар Новак Новаковић из Ћуприје је рекао да се у Светим Архангелима осећа као у свом дому и да на сликама различитих поетика „влада једна синергија добре и позитивне енергије.
Иако имају различите мотиве и технике оне зраче лепотом коју смо сви ми доживели”. Викарни епископ новобрдски Иларион, пренео је благослов његове светости патријарха српског Порфирија „налазимо утеху и разрешење кроз стваралачки покрет из кога је изникла наша црква, наша заветна заједница. Молитва је стваралаштво, ми смо се сабрали да би смо заједно стварали нови свет заједно са Богом. Није случајно да се тај покрет шири ван граница манастирске порте, зато смо овде у једном благословеном простору преображења, где се суморна реалност мења оком уметника и види као лепа и преображена на овим сликама”.
У програмима обележавања двадесет друге годишњице Погрома учествовали су: Хор „Краљ Милутин”, призренски богослови, Ансамбл „Венац”, Хелена Инић и Магдалена Савић ученице Музичке школе „Стеван Мокрањац”, полазнице Школе балета Дома културе „Грачаница” и Јелена Јанковић, просветни радник и драмска уметница. Ускоро из штампе излази друга књига „Мартовски погром 2004: узроци, разарања, последице”. У њој ће се наћи научни радови, сведочења и документа који осветљавају злочине по градовима и селима, говоре о улози медија и фаталним последицама етничког чишћења и уништавања српског наслеђа.
Програме су организовали Дом културе „Грачаница”, Галерија уметности Приштина и Архив Косова и Метохије, а подршку су пружили Министарство културе, Канцеларија за Косово и Метохију, СГ Приштина и општина Грачаница.
Извор: Политика
Фото: Живојин Ракочевић
