Поводом двије деценије од уписа Мирослављевог Јеванђеља на Унескову листу „Памћење свијета“, у наредних 10 дана, посјетиоци ће у Народном музеју у Београду имати прилику да виде ову најстарију сачувану српску ћириличну рукописну књигу, насталу с краја 12. века.
Радно вријеме Народног музеја у Београду је: уторак, сриједа, петак и недјеља од 10 до 18 часова; четвртак и субота од 12 до 20 часова, док је понедјељком Народни музеј затворен за посјетиоце. Цијена улазнице је 300 динара.
Мирослављево Јеванђеље има 181 лист, а запис на последњем листу свједочи да га је поручио хумски кнез Мирослав, брат великог жупана Стефана Немање. Сматра се да је дијак Глигорије, чији се потпис налази на последњем исписаном листу, писар или минијатуриста Јеванђеља.
Чувано је у Хиландару, гдје су га српски монаси пренијели пред Османском најездом и потом предали краљу Александру Обреновићу крајем 19. вијека када је посјетио свету српску лавру и први пут однио Мирослављево Јеванђеље у Београд. Током Првог свјетског рата, Јеванђеље је прошло пут преко Албаније, Крфа, Солунског фронта, до поновног повратка у ослобођени Београд, а током Другог свјетског рата скривано је у сефу Народне банке у Ужицу, а потом закопано испод олтара манастира Раче.
Украшено златом и минијатурама, Мирослављево Јеванђеље сматра се не само ремек-дјелом средњовјековне умјетности, већ и символом српске писмености, културног идентитета и државности.
Јеванђеље је писано на старословенском језику српске редакције и рашке ортографије. По свом саставу је јеванђелистар – богослужбена књига која има дијелове четири јеванђеља. Текст Јеванђеља је писан пером у двије колумне, мрком и црном бојом, а већина наслова црвеном.
Књига садржи 296 минијатура цртаних пером, а затим бојених четкицом и украшених златом. Кожни повез Јеванђеља није првобитан, већ је вјероватно из 14. вијека, а претпоставља се да је преузет са неког другог рукописа.
Народна библиотека Србије која је матична установа за заштиту старе и ријетке књиге, прописала је да Мирослављево јеванђеље, може бити излагано само десет дана током једне године.
Извор: Словољубве
