У порти манастира Драганац, у оквиру „Моравских духовних вечери“ у недељу, 29. јуна 2025. године, одржано је предавање под називом „Завет“ у оквиру којег су о историјској, уметничкој и културној пројави Косовског завета у српском народу говорили професор Саша Филиповић са Факултета савремених уметности у Београду и Живојин Ракочевић, новинар и књижевник.
У свом излагању г. Ракочевић је навео да је једну од најпотпунијих дефиниција Косовског завета написао владика Атанасије (Јевтић), а она гласи: „То није нека идеолошка, националистичка или политичка конструкција, није нека земаљска или историјска теорија, него је Косовски завет и опредељење српско само исповедање нашег хришћанског, православног идентитета, испољавање нашег црквено-народног духовног бића, сведочење о нашем трајном литургијском памћењу“.
Ракочевић је упоредио Косовски завет са Новим заветом:
„Косовски завет на још једном плану изгледа овако… Дакле, имате Косовску вечеру као Тајну вечеру, имате Јуду, имате онога који страда, имате онога који васкрсава. Дакле, на том таквом плану Косово је Јеванђеље. Кључна ствар која се у свему овоме догодила као есенција је да у Косовском завету постоје две личности. Кнез Лазар и Милош Обилић. И овог Видовдана смо безброј пута чули да се кнез Лазар одлучио за Царство небеско. Али, постоји један који страда и за царство земаљско. Милош и Лазар су једна личност.. Они осликавају богочовечанску природу Косовског завета. Нови завет и Господ наш су савршена равнотежа савршеног човека и савршеног Бога. Косовски завет у себи садржи савршену равнотежу Лазара и Милоша. И они су једна личност. Тај тренутак спознаје у нашем народном бићу, нам је омогућио да преживимо између осталог и 500 година ропства. И да увек имамо што каже Владика Атанасије, трајно литургијско памћење. И да имамо још нешто што се зове народно Јеванђеље. Сваки пут када бисмо испадали из равнотеже Лазара и Милоша није било добро.“
Присећајући се мученичког страдања Босиљка Рајчић – младе девојке која је у целом свом бићу носила јеванђелске врлине и љубав према Христу, предавачи су указали да се управо у том чину пројављује исти онај завет којим нас је Свети кнез заветовао на Видовдан давне 1389. године.
У наставку вечери професор Филиповић говорио је о откривању моштију Свете Босиљке Пасјанске, истакавши да је време страдања Свете Босиљке једно од најтежих за српски народ на Косову и Метохији. Отмице девојака биле су готово свакодневна појава као и присиљавање на ислам да би се избегла смрт. Босиљка Рајчић, млада, лепа Пасјанка са својих седамнаест година, сведочи Косовски завет, тако што страда за Христа и православље.
Филиповић је у оквиру предавања подсетио на невероватан број српских топонима на Косову и Метохији који доказују наше непроцењиво наслеђе. Објаснио је како се оно најпре чува образовањем, а онда и посетама, литургијом и молитвама.
„Имамо попис који je радио картограф Љубиша Гвојић. Он је забележио да на Косову и Метохији има 1.994 српска топонима, односно да се на свака 2,5 километра налази по неки белег. И то: 1181 црква, 113 манастира, 48 испосница, 8 спомен капела, 534 православних српских гробаља, 96 српских тврђава и старих градова и 14 двораца српске властеле. Па ово је импозантан податак! Ово је чудо једно невиђено. Ово је потврда да је Косово заиста духовни центар. Центар незамисливе, немерљиве моралне енергије која зрачи. Замислите ви из 1181 цркве молитва у истом тренутку сваке недеље или у велики празник. Зар то није завет који нам је оставио кнез Лазар о том литургијском животу, па онда 113 манастира и остало. Дакле, није Косово и Метохија када говоримо о црквено-културној баштини, само манастир Грачаница, Дечани, Богородица, Љевишка и остало, него и све ове мале цркве и црквишта које су ту, која ми оживљавамо и својим присуством, али и свако у оквиру своје струке обнавља. Тако да ја верујем, упркос врло неповољној ситуацији, која на административном плану забрањује било какве радове на црквама, да ћемо молитвама свих наших светих успети да испунимо завет и све то сачувамо.“
“Моравске духовне вечери” организују ХО Косовске Поморавље, манастир Драганац и Дом културе “Света Босиљка” из Пасјана.
Наш народ на Косову је права њива Господња
„Манастир Драганац, као и сви други манастири наше Епархије и наше Цркве, кроз своју прошлост, а тако и данас, имају своју духовну и просветитељску улогу и наш народ на Косову је права једна њива Господња, а оно што је потребно је добро семе. Мислим да смо га и вечерас добили, имали смо два дивна говорника који већ више деценија раде на Косову и Метохији, жртвују се у свом раду за наш народ. Њихова улога и њихова реч су оно што нас крепи и учи о нашој историји, о свему ономе што је лепо и узвишено“, казао је за РТВ Пулс јеромонах Христофор.
„Желели смо да уочи Видовдана, или након Видовдана, али поводом нашег заветног празника, говоримо о завету, шта је заправо завет али у нашем свакодневном животу, не да причамо о завету као миту или истоији и легенди, како се најчешће и говори о Видовдану и самом Косовском боју, већ да на ту тему разговарамо као оном што је живо и нешто што је међу нама и што је свакодневно у нашем животу. Професор Саша Филиповић и господин Живојин Ракочевић су црквени људи, али не само то већ су веома блиско повезани са данашњом темом, јер смо желели да о Косовском завету извучемо то нешто народно и народски што заправо завет и чини живим“, нагласила је Марија Васић, представница Хуманитарне организације „Косовско Поморавље“.
Ово је седмо по реду предавање у циклусу духовних трибина са циљем да се одговори на нека од најважнијих питања православне вере и духовности.
