„Стајао бих овде изнова и ишчитавао ваша имена, имена мученика и многа која нису уписана овде, а који су страдали широм Косова и Метохије. Стајао немо, јер свака реч је мала у односу на оно што сте урадили за све нас. Данас смо се окупили у оволиком броју управо захваљујући вама, јер ви сте стали испред злочиначке руке и заштитили нас и нашу децу, наше потомке… Тешко је стајати поред ваших имена, али колико је тешко, толико осећамо и радост васкрсења јер сте овенчани мучеништвом светитеља косовско-метохијских.“
Овим речима сабранима се поред спомен-обележје Пећанцима страдалим 1998-2003. године од НАТО агресије и тзв. ОВК, на подручју Пећи, обратио прота Миљко Корићанин, који је у тим тешким данима делио судбину нашег народа на КиМ.
Спомен-обележје пострадалима Пећанцима, подигнуто у порти Храма Светог Атанасија Великог у насељу „Плави хоризонти“ у Београду, освештано је послије Свете литуругије 22. октобра, у недељу двадесету по Педесетници, када наша Света црква прославља спомен Светих отаца Седмог васељенског сабора, Светог апостола Јакова и Светог деспота Стефана Српског.
Парастос су служили протојереј-стварофор Божо Бакајлић, архијерејски намесник земунско-новобеоградски, свештеници Миљко Корићанин, Илија Шмигић, Анђелко Додер, Петар Церовић, Урош Мишевић и Никола Николић, уз појање хора „Бели анђео“ под руководством Катарине Божић и молитвено учешће народа сабраног око жртве невино пострадалих Пећанаца.
Парастосу и освећењу спомен-обележја присуствовали су припадници Војске Србије на челу са начелником Генералштаба генералом Миланом Мојсиловићем, представници српских удружења породица несталих лица са простора бивше Југославије, представници удружења ветерана Жандармерије и Војне полиције, Општине Земун, као и књижевни и драмски ствараоци, професори, новинари, Пећанци и Београђани.
Благослове Патријарха српског г. Порфирија, сабранима је пренео архијерејски намесник земунско-новобеоградски о. Божо, истичући да се Његова светост моли за све оне који су животе положили бранећи своја огњишта и веру православну, као и поруку да нема потребе да тугујемо као они који немају хришћанску наду, јер је за нас, православне хришћане, најважније како живимо у овоме свету. Зато се надамо, како је казао, да ће Господ упокојене примити као жртве пострадале на правди Божијој.
Присутнима се обратио и на присуству заблагодарио Велимир Перовић, председник Удружења „Пећанци за вечност 1998-2003“, које је иницирало и саградило ово крсно знамење, са благословом Патријарха Порфирија:
„Иако је прошло 25 година од почетка последњег великог страдања српског народа на КиМ, не престају туга, бол и сећање на трагедију коју смо доживели. Жал за изгубљеним завичајем и најближима је из дана у дан све већа јер све што је некад било са нама, а потом нестане, оставља празнину коју никад не можемо да залечимо. Град Пећ у коме смо рођени, у коме су живеле генерације наших предака, где смо се учили поштовању, достојанству, родољубљу, поштењу и осталим људским и породичним вредностима, град у коме смо поносно живели са Патријаршијом и Високим Дечанима, данас је етнички чист албански град, без могућности да се врати иједна српска породица.“
Подсјетивши на трагична дешавања која су задесила наш незаштићени народ те 1999. године после НАТО бомбардовања, када се нашао на удару и тзв. ОВК, која је починила зверске злочине над Србима, Перовић је изразио наду да „то неприродно стање ствари неће моћи још дуго да траје“ и уверење да се држава Србија никада неће одрећи Косова и Метохије и да ће српски народ поново живети подно Проклетија у прекрасној Метохији.
„Један од наших највећих песника је рекао да су невине жртве највеће духовно благо једног народа. Невине жртве су једино достојно памћења које издваја људски мозак, једина брига ума и говора, тема сваког озбиљног разговора. Невиним жртвама највише дугујемо. Из тих разлога подигли смо споменик посвећен Пећанцима за вечност и овај храм биће наше светилиште где ћемо се окупљати сваке године, као и на верске празнике и недељне литургије, као некад у Пећкој патријаршији и Пећкој митрополији“, казао је Перовић и поручио: „Подизањем овог крсног знамења, имена наших суграђана, наших хероја који су дали животе да би ми били живи, постају вечна и сећање на њих никад неће избледети.“
Споменик је подигнут у знак захвалности и незаборава погинулим Пећанцима донацијама око 500 Пећанаца, а на њему су уклесана имена 167 убијених у Пећи 1998. и 1999. године, међу којима су и имена шесторице младића убијених у кафићу „Панда“ 1998. године, као и деце из Гораждевца која су убијена 2003. године. Споменик је посвећен и војницима Пећког гарнизона који су погинули на бранику Отаџбине, али и људима свих вера и нација који су настрадали од НАТО и тзв. „ОВК“.
„Удружење Пећанци за вечност је основано пре две године с једним циљем, подизањем крсног знамења страдалим Пећанцима. Од нас десетак, створена је армија људи који су учествовали у подизању споменика. Захваљујемо се свима који су на било који начин подржали нашу идеју и допринели да у кратком року подигнемо овај меморијални комплекс по пројекту наше суграђанке архитекте Горице Бојовић Љубенов. Удружење Пећанци за вечност се посебно захваљује Патријарху Српске православне цркве г. Порфирију, уз чиј је благослов покренута изградња споменика, као и старешини Храма Светог Атанасија Великог проти Анђелку Додеру, који је предложио да се крсно знамење подигне у овој порти. Захваљујемо се на подршци и помоћи и нашем проти Миљку Корићанину који један од оснивача Удружења Пећанци за вечност.“
Из Удружења „Пећанци за вечност“ је саопштено да ће обавезу одржавања споменика и организовања парастоса пренети на Завичајни клуб Пећанаца, као и да ће пружити подршку снимању документарног филма са овог скупа и приређивању фотомонографије. Како је најављено, сваке године, друге недеље у јуну, код овог спомен-обележја биће служен парастос страдалним Пећанцима. Следеће године парастос ће бити у недјељу 9. јуна.
Весна Девић
Фото: Министарство одбране Републике Србије
