На Преподобног Сергија Радоњешког и Преподобну Ефросинију кнегињу Полоцку, служена је Света Литургија у подгоричком храму Св. Ђорђа – на дан када наша Света Црква прославља, Михољданске задушнице.
Светом литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић архијерејски намесник подгоричко-колашински, уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја Јована Радовића, јереја Блажа Божовића и молитвено учествовање проте Милуна Фемића и протојереја Мирчете Шљиванчанина, старешине Цркве.
За певницом су одговарали појци овог древног храма, које је предводио протојереј Мирчета Шљиванчанин, старешина Цркве.
По прочитаном Светом Јеванђељу, поучном беседом сабранима у храму Господњем, обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Гојко Перовић:
,, Нема дана у години и нема службе у Цркви – када не поменемо наше покојнике. А то радимо – зато што Црква вјерује и зна, а тако се и понаша, и живи – да нема граница између живих и мртвих !“ – указао је прота Перовић, подсећајући на догађај јављања Господа Мојсију, када му говори: ,, Ја сам Бог твојих Отаца, Аврама, Исака, Јакова !“
По томе видимо, појаснио је отац – да нема мртвих, Јер Господ ове Свете Оце, помиње као живе људе.
Друга ствар на коју треба да обратимо пажњу, наговестио је – је, да стално нешто пролази.
,, И ми смо пролазни. И ко логички размишља и види око себе природу – види да смо овде у пролазу, да идемо на нешто друго, на боље мјесто. А ако је тако са нама, тако је са свима нашима ближњима – и то је вјера хришћанска -“ поручио је отац у своме обраћању, рекавши да свака животна радост, свака слава и свадба – на крају се пролазно заврши; али, да се ми опет радујемо, јер нас она подсјећа на нешто.
Прота Перовић је потом указао да ми који за Бога знамо, знамо да смо се само – од данас до сјутра растали и да ћемо се опет срести са својим покојнима.
,, Овом молитвом за покојника, не само што се сјећамо њега, већ кроз ту молитву – ми се сјећамо, да смо скроз покојни -“ подвукао је отац у својој беседи у подгоричком храму, пожелевши да нам Бог да, у овом животу како је Он одлучио, по Његовом промислу – здравља, напретка и среће, а у вечном животу – спасење свима.
Потом су свештенослужитељи овог древног храма приступили благосиљању и освештавању кољива, које је верни народ принео, у славу Божију и на спомен својих уснулих у Господу.
Заједничарење је потом настављено у Светогеоргијевском Дому.
Елза Бибић
