Рождество Пресвете Дјеве Марије молитвено је прослављено у подгоричкој Цркви Светог Ђорђа под Горицом. Светом литургијом је началствовао протојереј Јован Радовић а саслуживали су свештенослужитељи овога храма: протојереј ставрофор Милета Кљајевић, јереј Блажо Божовић и ђакон Иван Црногорчевић.
За певницом су одговарали појци Цркве Светог Ђорђа.
Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима се обратио јереј Блажо Божовић.
,,Ево дана којег створи Господ, то је дан Рођења Пресвете Мајке наше Богородице и Приснодјеве Марије, дан којим почиње, индикт или црквени круг којим наша Црква започиње циклус својих молитава, химни и наравно оно незаборавно и много важније – дан када почиње наше спасење; како се каже и у тропару Пресвете Богородице – Рођење Твоје Богородице Дјево, онда у једном тренутку јер из Тебе изађе Сунце Правде. Управо то Сунце Правде је оно што смо чекали, откако су Адам и Ева изашли и били прогнани из раја. Па онда мало касније каже јер Тобом је скинута клетва, управо Адама и Еве.
Данас треба да будемо радосни зато што је Спасење за нас почело Рођењем Пресвете Богородице.
У сваком случају, Јеванђеље које је повезано са данашњим празником јесте прича позната добро свима нама о Марти и Марији (када Марта узима да се бави припремама око доласка Христовог, како би Га што боље услужила, док је Марија сјела код ногу Његових и слушала бесједу). Па се Марта мало пољути и каже Господе, реци сестри да ми помогне, а Господ: Марта, Марта, узнемираваш се и патиш за много, а само је једно потребно.
Онда је жена из масе која је то слушала рекла – Блажена је утроба која те је носила и дојке које си сисао. Обичан човјек би се захваљивао тако хвалећи и уздижући своју мајку и себе самога, а Господ у смирењу каже: Заиста блажен је онај који слуша ријеч Господњу и извршује је. Управо је то оно око чега се празнична и недељна богослужења врте, а то је – око нашег спасења – слушања ријечи Господње као онога што је једино спаситељно и једино вјечно за нас.
Све што човјек прави ради и везује у овоме животу, дочекује, испраћа, гради, зида, а понекада и руши, да би направио веће и велелепније, пропада под зубом времена, а Господ нас учи – Једино је то потребно између овога живота и ријечи Божије, поготово које је проткано разним искушењима, недаћама, ломовима, како државним или међународним и нашим, поготово унутарњим.
Управо ови празници Богородичини, с којима је почела црквена Нова година 13.септембра су камен темељац за све нас.
Да отворимо духовне очи, не морамо много, али да барем чкиљимо ту љепоту Христовога спасења коју је припремио за нас; да учествујемо на овим службама и богослужењима (више него као кад би дошли само на славу или на црвено слово) већ да наше спасење буде дио нашег дјелатног и животног процеса, а не само оно што ће човијек да поједе и попије, него да се хранимо из сваке ријечи која излази из уста Господњих.
Нека би овај дан био благословен свима нама, цијелој Цркви Божијој, да се освијестимо и да знамо да је Богородица скинула клетву са нас, да нам је родила Сунце Правде, а опет под тим Сунцем Правде, требамо да будемо што чистији и праведнији. Бог да вас поживи и сваким добром дарује. Срећан вам празник и на многаја и блага љета да славимо и да се окупљамо у што већем броју, ако Бог да. Живјели!“
Елза Бибић
