Пише: др Батрић Бабовић
Одједном je у литературу банула пјесма зидање Скадра. Не знамо откуда, како и зашто али се догодило баш тако. У описима се може наћи да је изучавана као еп преткосовског циклуса српске епске народне поезије. Оно што је чини изузетном је то да је заснована на мотивима људске жртве. Рођена прије Косовске битке, епска народна жртвеница, изучавана је код ранијих генерација у Црној Гори са поруком да су сви људи на тој територији један исти народ. У суштини то јесте тако, док се не озлоједе и подијеле.Након тога је потребно упитати ко се то на свијету дијели као Црногорци звали се тако или Срби. Црногорци и Срби су једна крв и један народ. Из свега што се догађа се види да нису читали краља Николу и Петра Другог Петровића Његоша.И једнима и другима странац је и дух Светог Петра Цетињског. Скадарско зидање говори да је утробна подјела најснажнија мора- двије нације и два језика из једне мајчине утробе излазе у реални етар 21.вијека.
Црногорска демократија је архитектонски комплекс који личи на зидање Скадра .Свака млада Гојковица узидана у тврђаву комунизма и неокомунизма молила је многе неимаре да јој оставе прозор на дојкама и очима. Почела је преко улице, раних деведесетих година када су млади и лијепи из џемпера и вуне регионалних трикотажних магова ускочили директно у италијанске модне брендове. Нагли прелаз из бољшевизма у новотворине није могао бити транзиционо индолентан. Тако згодни и пријатни за око и ухо, ослобођени вулмаркових окова и присаједињени Фереу, Арманију и Версаћеу, неолиберални управитељи комунизма заборавили су господу Маркса и Енгелса и бројила сопствене акумулације капитала који су некада звали првобитни. Забројани у нуле које нису девалвирале јер су претваране у чврсту валуту, акције власти су расле док су акције младе Гојковице падале. Превелика улагања у ништавило изборних процеса, реализације лоповлука и изборних крађа преко Донтовог и осталих количника једне и посебних изборних јединица, од почетка „демократије“па до данас биљеже своју константност у циљу и варијабилност у методологијама да се исти оствари. Ако су позната три брата црногорског политичког галиматијаса и двије старије јетрве дјелимично препознате, лик и дјело „ младе Гојковице „ често су мијењали власника који је био жртва суровости и супротстављености ритмова црногорског властољубља. Тако су на олтар правде црногорског (псеудо)парламентаризма принесени као жртва многи изворни некомунистички и проевропски традиционални политички бардови. О њиховим именима неком наредном приликом. Имена су мрска кажу стари Латини.
Нестанак постојећих и формирање нових партија и странака, губици и раст парламентарног статуса, разнородне и разнобојке коалиције, странчарења и партијашења, ситна дигитронска одмјеравања и премјеравања, спојеви неспојивог и сукоби унутар истог политичког корпуса јесу слика и прилика црногорског политичког игралишта.Формирања редова и класа,“ државних непријатеља“, грађана првог, другог, трећег и бројних редова,пројектовање стручног напредовања црногорској интелигенцији у складу са партократским принципима,покушај гушења Универзитета,“ ламентирање“ ЦАНУ над друштвеном збиљом јер никада ништа није предложила,документовала или осудила, елиминисања националних заједница из јавног и друштвеног живота,преименовања идентитета,памћења и раздвајање границе државе и Цркве на ( не)постојање између секуларног и Божјег са интактношћу тајног полицијског апарата од 1945.године јесте финале шампионске маратонске пирамиде комунизма од краја Другог Свјетског Рата до данас. Овакав опис јесте база свих изборних и референдумских процеса. До сада су у фиктивном црногорском парламентаризму постојали лабава већина и стабилна опозиција у смислу броја мандата ,који су били фактор за доношења скупштинских двотрећинских одлука. Често су поједини опозициони субјекти у прошлости били и поштапалица власти, сервис за доношење Устава и закона, мостови за сумњиве политичке одлуке и даваоци политичког легитимитета тијесној већини. Било је разних посланичких и страначких акробација, варијабилних тумачења законских норми, безброј прича да ли су посланик или странка власник мандата, ко је мањи а ко већи демократа и европејац… Кад су у питању демократија и демократске иницијативе, све набројано говори да се Црна Гора налази на развојном нивоу политичке хорде.
Политичку позорницу су красили борци за мандате, корумпирани појединци или странке, програмирани опозиционари и власт која је полагала бескомпромисно право на управљање системом као да је саткана од фараонских духова. Парламемт је био гласачка машинерија којом се покривала паралелна ванинституционална држава. Промјене су достижне и споре, али је свима јасно да не долазе преко ноћи.
Последњи изборни циклус указује на почетак краја комунизма. Догодио се народ а са народом слобода и демократија. Долази се на идеју( ко год да је аутор) разбијања доминације последњег бољшевичког бастиона у Европи, укидања монопартизма и монополизма једне политике и постизборном комбинаториком да се креира Црна Гора народне воље свих њених грађана.Ваља подсјетити на супротности политичких програма, тијесну већину и раније праксе неолибералних петокракаша. Демонтирање 75.годишњег система тражи политичка жртвоприношења. Из првих најава се види наставак досадашњег курса спољне политике што потврђује да на црногорску политичку будућност дојучерашња опозиција гледа као реалност, док је очување црногорског суверенитета је њен примарни циљ.Да је вјечна Црна Гора није крилатица неолибералних џемпераша него сваког грађанина Црне Горе. Западној демократији су јасне три ствари: тијесна скупштинска већина,број мандата најјаче партије која је до јуче вршила власт и потреба демонтирања свих монопола власти ради изградње институција система. За скуштинске одлуке које буду тражиледвотрећинску већину биће потребни консензуси власти и опозиције. То ће бити веома интересантно јер је тродеценијско самоуправљање направило дубоки политички систем и ванбуџетске токове новца. Игре без граница тек почињу. Кохабитација је немогућа мисија.
Потребно је донијети сет Закона о изборним процесима, поријеклу имовине, измијенити функционисање пет државних институција које раде у вд.стању и донијети нови закон о слободи вјероисповјести који је правно ваљан за све вјерске заједнице. Неопходно је трансформисати и деполитизовати судство, тужилаштво и тајну полицију. Демократски и мирно, без осветољубивости и реваншизма.Лустрација у Црној Гори није могућа на источноевропске начине. Било би корисно и пожељно ограничити предсједничке, премијерске, министарске и посланичке мандате на основу америчких или европских модела из политичке и државне праксе. Није немогуће ако нова већина то буде хтјела. На тај начин она прави отклон од устаљеног комунистичког модела и постаје цивилизована и респектабилна државотворна политика.
Од настанка пјесме Зидање Скадра до њене објаве прошло је око 500 година. Од првих демократских избора у Књажевини Црној Гори прошло је 114 година. Непознат је број младих Гојковица принесених на олтар жртве.
Скадар је у изградњи. За демократију никад није касно. Црна Гора остаје Црна Гора свих људи који у њој живе. То је једина реалност и апсолутно прихватљиво рјешење за све. Све супротно од тога је пристајање на нестајање.
А млада Гојковица је у нама и напољу. Близу за свакога ко има очи да види и уши да чује.
