У селу Беревцу, на Шар Планини, живе браћа Славиша (43) и Игор (35) Стојановић. Беревце је родно село њиховог оца Марка, кога су шиптарски екстремисти киднаповали септембра 1999. године када је отишао на своје радно место, у школу у Урошевцу, да покупи документа за себе и колеге. Пратња војника КФОР-а није била сметња да он и његов колега нестану без трага. Жена и синови су из Урошевца, одакле су прогнани, дошли у стару породичну кућу у селу Беревце и ту наставили да живе. Славиша је од малена са оцем волео да ради, помагао око разних занатских послова, а почео је да се бави и дуборезом. Ручно је почео да резбари комаде дрвета којих је било око куће.
А онда су почела да настају права уметничка дела. Дуборез је сјединио са даром за цртање па су из дубореза почели да се појављују ликови светаца, и настајале прве иконе. Славиша је читао житија светаца да би што веродостојније приказао њихове ликове на иконама. А онда су његове иконе проналазиле место у кућама рођака и пријатеља. Од почетка самосталног Славишиног рада до данас прошло је десетак година. А пре пет година се млађи брат, Игор, вратио из Авганистана где је био на привременом раду, сву зараду уложио у машине за радионицу и дуборез је постао породични посао. Пре две године су почели да израђују и ласером иконе, крстиће, украсне плоче за спуштене плафоне. Недавно су урадили натпис за новоподигнути конак у манастиру Светих Архангела, а на дар су донели и велику слику цара Душана на дар оцу Михајлу, игуману манастира.
А онда су почела да настају права уметничка дела. Дуборез је сјединио са даром за цртање па су из дубореза почели да се појављују ликови светаца, и настајале прве иконе. Славиша је читао житија светаца да би што веродостојније приказао њихове ликове на иконама. А онда су његове иконе проналазиле место у кућама рођака и пријатеља. Од почетка самосталног Славишиног рада до данас прошло је десетак година. А пре пет година се млађи брат, Игор, вратио из Авганистана где је био на привременом раду, сву зараду уложио у машине за радионицу и дуборез је постао породични посао. Пре две године су почели да израђују и ласером иконе, крстиће, украсне плоче за спуштене плафоне. Недавно су урадили натпис за новоподигнути конак у манастиру Светих Архангела, а на дар су донели и велику слику цара Душана на дар оцу Михајлу, игуману манастира.Славиша и Игор имају по троје деце, па би, ако Бог да, ово могао бити и њихов посао касније. Браћа су у својој радионици запослила још петоро људи. За сада су имали само појединачне продаје икона, крстића и осталих реликвија, а урадили су и неколико уникатних икона по поруџбини . Од недавно добијају поруџбине и преко сајта. Јављају се и људи из иностранства, наруче по нешто. Но, како нам је рекао Славиша, највише би волели да успоставе сарадњу са Српском православном црквом, како би могли и званично, са благословим, да започну продају и реликвија из серијске производње. У понуди имају иконе у ласерској изради различитих димензија, а крећу се по ценама од 5-40 евра. Иконе у ручној изради су доста скупље, јер је за њихову израду потребно више месеци упорног рада, молитве и вештине. Љубав је оно што покреће обојицу браће, али је и питање егзистенције такође битно.
За израду икона и других реликвија користе разне врсте дрвета најчешће орах, трешњу, јавор, храст, шљиву и зову… Посао јесте интересантан, али нимало лак. Како нам рекоше браћа, чак и машински дуборез изискује велико умеће. На првом месту је таленат, али и велика љубав према томе што раде. Браћа љубави имају, али имају и наду да ће се посао који су развили убудуће проширити на израду иконостаса, владичанских столица, стилског намештаја, а они ће радећи то што воле моћи заувек да остану на свом Косову и Метохији.
Извор: pravoslavije.ru
