У част славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије
Један од старозаветних праобраза Пресвете Богородице је купина која гори а не сагорева – коју је Боговидац Мојсије на гори Синају био удостојен виђења; дакле, спасења рода људскога Сином Божијим који се оваплотио од Пречисте Дјеве – не спаливши је већ, сачувавши Њено Приснодјевство.
Купина која гори а не сагорева, је представљала управо то непорочно зачеће Богомладенца, Духом Светим – где Дјева рађа и остаје Пречиста Дјева.
Икону су монаси 1390.г. са Синајске Горе донели у Кремљ и сместили у Благовештенски сабор.
Неколико векова касније, у Москви је 1860.г. изграђен тада јединствени храм у част ове иконе и како говоре историјски подаци, од тада – пожари се нису дешавали, иако је сама црква прављена од дрвене грађе.
Када је Москву снашла велика невоља, храмовни образ ,,Неопалиме купине“ ношен је у литији око домова којима је претио пожар – и тако су остајали неоштећени.
Међутим, 1930. г. храм у коме се налазила ова икона је био уништен од стране безбожничке власти а икона је нестала.
Као датум њеног празновања узет је 17.септембар по новом календару – дан када се прославља Боговидац Мојсије; док је по старом календару, датум њеног прослављења 4.септембар.
Чуда
У московској цркви Несагорива купина постоји посебна рукописна служба посвећена овој икони. На почетку службе се каже: ,,Служба ова пева се на Светој Гори Синајској када ко зажели и када бива страшно севање муња.“
Пред њом верни се моле за помоћ услед избијања пожара као и за исцељење од тешких недуга.
Изображење
Икона се изображава у виду осмоугаоне звезде, састављене из два оштра четвороугаоника са извученим крајевима, од којих је један црвеносмеђе боје – који представља огањ који је видео Мојсеј у купини, док је други зелене боје – указујући на природну боју купине, коју је она сачувала обавијена огњеним пламеном.
У средини осмоугаоне звезде, као у купини, изображена је Пречиста Дјева с Предвечним Младенцем.
По угловима црвеног четвороугаоника изображени су: човек, лав, теле и орао као симболи четворице јеванђелиста, који су проповедали о животу и учењу Божанственог и Невештаственог Огња који је у своју утробу примила Пресвета Дјева Марија, као савршена слушкиња Господња.
Елза Бибић
Литература
Тихомир С Илијић: ,,Велича душа моја Господа“, ВИГЗ, Београд, 2012. г, стр. 226, 392;
ООО Духовно Преображење: ,,К Богородици приљежно припадајмо“ – Молитве Божијој Мајци пред Њеним чудотворним иконама, Москва, 2015. г, стр. 62;
