На „Тргу од ћирилице” синоћ, 26. августа 2026. године, уприличена је свечана додјела признања „Ћириличник“ и „Печат херцега Шћепана“.
Овогодишњи жири, у саставу: Желидраг Никчевић, Радомир Уљаревић, Милица Краљ и Будимир Алексић, под предсједништвом Будимира Дубака, једногласно је одлучио да награду „Ћириличник“ – која се додјељује појединцима, удружењима или установама који се посебно истичу у борби за очување, заштиту и промоцију ћириличног писма – за 2026. годину добије Матица српска из Новог Сада – најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа.
У образложењу жирија, које је прочитао г. Дубак, истакнуто је да је Матица српска „кошница нашег интегралног духа” и да су „под њеним окриљем настали трајни плодови српске културе”.
„Матица српска је у својој дугој и славној историји добила низ високих признања, у различитим друштвеним системима. Тој збирци одличја прибраја се и Ћириличник, којим Трг од ћирилице у Херцег Новом исказује неизмјерну захвалност за све што је Матица српска учинила и чини за српски народ и нашу културу”, закључује се у образложењу.
У име Матице српске награду је примио њен предсједник проф. др Драган Станић, а уручили су му је предсједник Управног одбора „Трга од ћирилице”, протојереј–ставрофор Обрен Јовановић и предсједник жирија г. Дубак.
Захваљујући се на награди, др Станић је између осталог рекао да са посебним узбуђењем прима ову награду у Херцег Новом, „на часном месту српског постојања овде у Црној Гори, на овим осетљивим подручјима”, додавши да ово признање у Матици схватају као обавезу за будућност; као обавезу „да будемо онакви какви треба да будемо”, казао је он.
Наводећи као својеврсну максиму мисао историчара и академика Чедомира Попова, да: „ако и не можемо да живимо у једној држави, можемо да живимо у једној култури”, и да нам то нико не може забранити, проф. Станић је изнио увјерење да рад на култури, „ако се ради културним средствима, аргументовано, на науци утемељено, на вери засновано не може апсолутно нико да заустави”.
„Ми треба да радимо свој посао, треба да га радимо на грађански, потпуно уредан начин, без бахатости било које врсте, а то ћемо постићи управо уколико будемо са нашом светосавском Српском Православном Црквом. Сетимо се како је Свети Сава решавао питање статуса Српске Православне Цркве и добијања архиепископије, како је водио разговоре о томе да се добије запуштени манастир Хиландар, или како је водио разговоре са мађарским краљем… То су све чуда, која су – ако у њих верујемо, ако смо духовно посвећени – и нама доступна. Не мора то нико од нас да изведе, али ће то небеса да ураде за нас, само треба да знамо да је то реалност, да је то могуће. Такав народ апсолутно нико не може уништити. Посматрајмо непрестано ту вертикалу и будимо сигурни како у тој духовној супстанци коју су чува наша Црква налазимо оно највредније што људски род може имати. Ако га реализујемо као народ, будућност је пред нама”, казао је проф. Станић.
Подсјетивши окупљене да је својевремено као епиграф на насловној страни „Летописа Матице српске” стојао стих Лукијана Мушицког: Све од Пеште даж до Черне Горе, проф. Станић је закључио да имамо све разлоге за оптимизам, уз све тешкоће у којима се налазимо, као и да ће Матица српска и даље постојати „све од Пеште даж до Черне Горе, и на свим просторима, где год да Срби живе”.
Награду „Печат херцега Шћепана” за 2026. годину, такође једногласном одлуком жирија, добио је књижевник, песник и књижевни критичар Ђорђе Брујић из Подгорице, аутор више збирки поезије, као антологија и књижевних критика, за високе домете своје поезије, а посебно за пјесничку збирку „Глинска сриједа”.
У образложењу жирија између осталог стоји: „У награђеној књизи пјесама Глинска сриједа Ђорђе Брујић наставља своја казивања о погромима и изгонима српског народа у Хрватској, пјевајући из трагичног колективног и личног искуства… Захваљујући високим дометима своје поезије, једногласан је жири, Ђорђе Брујић је завриједио угледно признање Печат Херцега Шћепана”.
Брујићу су награду уручили старешина Храма Светог архангела Михаила протојереј–ставрофор Никола Тодоровић и предсједник жирија г. Дубак.
Захваљујући се на признању организаторима „Трга од ћирилице” и жирију, г. Брујић је казао да награду „Печат херцега Шћепана” – по његовим ријечима једну од најпрестижнијих на српском говорном подручју – не доживљава као класично књижевно признање, „већ у првом реду као залог да се ријечју чува истина о страдању нашег народа, да се његује сјећање и да се глас жртава не препусти забораву”.
Сва та страдања српске нејачи од стране усташа јесу „заједничка опомена да зло почиње онда када се човјеку одузме право на име, вјеру и постојање”:
„Зато вјерујем да сјећање није окренуто прошлости ради прошлости него будућности. Народ који заборави своје жртве ризикује да изгуби дио сопственог идентитета. Сјећање није позив на мржњу нити на подјеле, већ на историјску истину, достојанство жртава и одговорност да се таква страдања никада и никоме не понове. Нажалост, српски народ и крајем 20. вијека поново је доживио велике поломе. Због тога је сјећање данас још важније. Оно представља мост између покољења, чува историјско памћење и подсјећа да слобода, мир и људско достојанство нису трајно дати, већ су вриједности које се морају непрестано бранити истином”, казао је Брујић, који се на крају захвалио и Српском националном савјету у Црној Гори, под чијим окриљем дјелује Српска књижна задруга у Црној Гори, дугогодишњи издавач његове поезије.
Свечана додјела награда је употпуњена музиком – Босиљка Кулишић (хармоника) и Николас Морета (гитара) извели су премијерно своје ауторске композиције: ,,Молитву за Стари Брод” и ,,Вријеме јесени”.
Вечери су присуствовали и генерална конзулка Републике Србије у Херцег Новом гђа Јасмина Милачић и предсједник Српског националног савјета Црне Горе г. Момчило Вуксановић.
У оквиру „Тргу од ћирилице”, вечерас, 27. августа, у порти манастира Савина, са почетком у 20 часова, биће одржана традиционална Светоуспенска академија. На академији ће о фототипији Шестоднева Никона Јерусалимца – рукописне књиге из збирке манастира Савина, као и о Епископу бококоторском Герасиму Петрановићу, говорити Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, проф. др Ђорђе Бубало и проф. др Микоња Кнежевић.
Извор: СПЦО топаљско-херцегновска
Фото: Татјана Витомировић
