У дворишту куће Ива Андрића, у простору који носи снажну књижевну и културну симболику, одржано је занимљиво књижевно вече које је приредила Ивана Жигон која је бројној публици испричала занимљиву причу о својој породици и својим прецима.
Вече је посвећено представљању монографије „Јелена од Црне Горе“ о Јелени Јовановић Жигон, Иваниној мајци и историјском дјелу Иваниног дједа, ђенерала Митра Мартиновића „Битка за част“. За Ивану Жигон веома је важно што су дјела о њеним прецима представљена баш у Андрићевој кући.
-Мислим да ништа није случајно. Управо је монографија Јелене, моје мајке, први пут изашла пред публику, баш овдје, јер ако је неко маштао о светлосници, небесници својој, као што је Његош имао своју лучу, тако је наш Иво имао своју Јелену. И у том смислу налазим неку повезаност. А наравно, мудре ријечи мог прадједе Митра Мартиновића, који је први ушао у Балкански рат, прва нога која је ступила као предсједник Владе Црне Горе, министар војни и министар иностраних дјела, завештао нам је своје духовне поуке које сам говорила, као што је „Обнављај свој сјај, буди величанствен“, да морамо непрестано да се препорађамо, да излазимо једни пред друге као да смо сунце, са новим и новим дјелима, и новим и новим пјесмама и књигама. Тако његов завјет је такође овде испуњен, у овом амфитеатру прекрасном, рекла је Ивана Жигон.
Када се упустила у истраживање, Ивана је открила многе занимљиве ствари које до сада није знала о својој породици.
-Књига „Битка за част“ је нешто што је пронађено тек сада. Имала сам ту срећу са својим другом Милетом Кечином, кад смо правили архив мога прадједа, који је историјска личност која је неправедно, тренутно заборављена, јер је давао отказе свима редом, од краља Николе не хотећи да преда Скадар, па до Србије, чак је и из Алеје великана у Србији прешао овдје, у своје родно мјесто. Једноставно, човјек је био бескомпромисан, такви страдају у касаби, што би рекао Иво Андрић. Али њихово вријеме увијек дође, као што је вријеме Милунке Савић дошло 100 година послије њеног рођења, тако и онај који је први ушао и спречио обустављање Балканског рата, он је спријечио обустављање Балканског рата тиме што је 12 дана раније, прије свих других савезника, као предсједник Владе Црне Горе, ушао у Балкански рат. И по мени, на Балкану, многи градови би требало да имају његове тргове, јер да није било Балканског рата, не би било ни тог ослобођења. Али, оно што је занимљиво је да сам ја открила те поуке које ми дају снагу, навела је Жигон.
Проф. Др Срђа Мартиновић је истакао да је ријеч о уникатној и интимној монографији која кроз љубав Јелене и Иване према прецима чува сјећање, породично насљеђе и културу памћења, враћајући мајку Јелену, попут њеног дједа Митра, у средиште црногорског историјског и културног памћења.
-Посљедњих година изашло је неколико сјајних монографија о познатим глумцима. Садржајно, графички и концепцијски штиво пред нама припада тој ријеткој библиотеци посебности, јер ово је књига орнаментне јединствености по много чему. Пратећи док је настајала, свака ријеч пажљиво је везена мислима и срчаним нитима, а свака фотографија зналачки уклапана у мозаични витраж чија лепеза нас неосјетно спроводи кроз мјене прозаичне прошлости. Модерног приступа, али са патинастим сјајем изгубљених времена куполом најљепшег жара уздиже се љубав шћери и мајке, рекао је Мартиновић.
О историјском дјелу „Битка за част“, Проф. др Срђа Мартиновић је рекао да је ријеч је о досад непознатом рукопису ђенерала Митра Мартиновића, својеврсном моралном кодексу који у средиште ставља човјека, част, храброст и људскост, а његове универзалне поруке и данас имају посебну вриједност, нарочито за млађе генерације.
-Рукопис ђенерала Митра Мартиновића вишеслојно је и по много чему специфично дјело. Записивање моралних норми и начела је веома ријетко, рукопис пред нама је раритетно, али успјешно штиво. Састоји се од неколико десетина поглавља која се на концизан начин баве различитим поимањима човјековог постојања. У намјери да запише и формулише етику свога поимања, успио је да надиђе сопствено и досегне универзално. У средишту својих сентенци ставља човјека и уздиже га на највиши пиједестал. Човјек јунак високо је у његовом вредносном и етичком систему, навео је Мартиновић.
О овим дјелима и о значају културне традиције и очувању истинских вриједности говорио је Радомир Уљаревић из издавачке куће Ободско слово, издавач монографија које је приредила Ивана Жигон.
-Једино је неко са толиком енергијом и са толико емоција, са толико љубави, могао да обави тако комплексан, озбиљан и тежак приређивачки посао у једном врло кратком времену како је то урадила Ивана. Јелена Жигон Јовановић извојевала је своју битку на сцени, на филмском платну, баш као што је и њен ђед извојевао битку за част. О њеном подвигу свједочи ова монографија, и ја сам помишљао да је поднаслов ове књиге могао да буде „Јелена Жигон, глумица између лица и лика“. Довољно је само и да овлаш погледамо наслове поглавља ових текстова које смо чули, које Ивана говори, само они довољно говоре о интересовањима њеног ђеда и о томе шта је и о чему је он размишљао у времену, у паузама у рату између битака. Ово су наслови поглавља: „Свјетлост духа“, „Стрпљење“, „Одважност“, „Поштовање“, „Достојанство“, „Опрезност“, „Одлучност“, „Отмјеност“, „Мудрост“, „Величанственост“… И ми видимо о каквом етичком кодексу је ријеч. Само велики духови бирају тако велике теме, ја бих рекао, и ове теме се тичу чојства и јунаштва, и речито говоре, о подвигу Митра Мартиновића, истакао је Уљаревић.
У Иваниној породичној архиви налази се мноштво артефаката, рукописа, фотографија, које преточене у књиге свједоче о традицији, култури и историји једне породице у различитим временима.
Извор и фото: РТХН
