У Црној Гори је са успјехом завршена још једна, шеста по реду, Љетња школа српског језика за странце, у организацији Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори. Школа је и ове године окупила полазнике из различитих крајева свијета, пружајући им прилику да кроз интензивна предавања, радионице и културне садржаје савладају српски језик и упознају се са традицијом и богатом културном баштином нашег народа.
Овогодишњи програм, организација, али и утисци самих полазника били су тема разговора за Радио Светигору са доц. др Јеленом Газдић.
У разговору за наш радио, др Газдић је истакла значај ове манифестације за очување и промоцију српског језика и културе у међународним оквирима, као и велико интересовање које странци показују за изучавање нашег језика.
Говорећи о шестогодишњем развоју Љетње школе, др Газдић је нагласила да је највећа потврда њеног квалитета чињеница да се полазници изнова враћају.
„Трудимо се ми из Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори да одржимо тај квалитет који покушавамо од почетка да постигнемо, да достигнемо и да одржимо. Колико у томе успијевамо, најбољи показатељ је то што нам се изнова јављају исти људи, неки и по неколико пута. Већ четврти пут имамо једног полазника који је био на Љетњој школи, тако да је и то најбољи показатељ квалитета који ова љетња школа посједује. И сами сте рекли, ово је шеста љетња школа, па не могу рећи да смо постигли нешто ново или ексклузивно, али се трудимо да одржимо све оно што је до сада било.“
Она је подсјетила да су полазници, у складу са својим предзнањем, били распоређени у четири нивоа наставе, а наставу су изводили професори, докторанди и студенти Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности, уз сараднике са Филолошког факултета у Београду.
„Предавања су била прилагођена полазницима, који су ове године били подијељени у четири нивоа знања српског језика. Ту су, захваљујући нашим професорима са Србистике, као и докторантињи са Филолошког факултета у Београду Невени Милосављевић и Сањи Шаровић, која је код нас завршила, магистар је, организовани напредни и средњи ниво наставе. Студенткиње Хелена Недовић и Вања Самарџић, са Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности, водиле су два почетна нивоа. Један је био намијењен полазницима који не знају апсолутно ништа да кажу на српском језику, а други онима који већ имају основно знање.“
Поред наставе српског језика, значајан дио програма чиниле су културне и образовне активности, током којих су полазници упознавали најзначајније духовне и културно-историјске знаменитости Црне Горе.
„Полазници су, осим наставе српског језика, могли да посјете бројне културно-историјске знаменитости Црне Горе и обиђу неке од околних градова. Почели смо од Манастира Острог, што је сваке године традиција и нешто што заиста не треба мијењати, јер је то највећа светиња коју Црна Гора има. Осим тога, посјетили су Цетиње, Подгорицу и Даниловград, а имали су прилику и да иду на рафтинг на Тари, као и да посјете Пиперски манастир и Пивско језеро.“
Др Газдић је истакла да реализација овако обимног програма не би била могућа без подршке бројних институција и локалних самоуправа.
„Сваке године нам традиционално помажу Општина Никшић, у сарадњи са Туристичком организацијом Никшић, као и Општина Херцег Нови, јер су полазници посљедња четири дана провели у Херцег Новом, захваљујући њиховој подршци. Осим те двије, да кажемо, кључне помоћи, ове године у сусрет су нам изашле и општине Пљевља, Даниловград и Плужине. Није им први пут да помажу Матици српској – Друштву чланова у Црној Гори, конкретно на пројекту Љетње школе. И у том смислу, пројекат се шири и постаје све препознатљивији у Црној Гори, јер је изучавати српски језик у Црној Гори и његовати га веома важно, како због садашњег тренутка, тако и због прошлости и континуитета самог српског језика.“
Осврћући се на образовни дио програма, она је подсјетила да су, поред редовне наставе, организована и бројна тематска предавања и радионице из области књижевности, историје језика, фразеологије, калиграфије, које су држали професори Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности и њихови сарадници.
„Међу њима је професор Горан Радоњић, који је говорио о књижевности и филму. То је такође традиционално предавање које полазници воле, а говорио је и о једном од најзначајнијих српских редитеља, Емиру Кустурици. Потом смо имали предавање професорке Јелице Стојановић о историји писма, са освртом на историју језика, као и радионицу калиграфије, која је сваке године веома занимљива и изазовна полазницима. Професорка Драга Бојовић одржала је предавање из фразеологије, јер гдје је богатство српског језика и културе ако не у фразеологији?”
Истакла је да су полазници Љетње школе имали прилику да слушају и предавања о историји Црне горе, те о томе како и колико учење страног језика утиче на развој мозга.
”Осим нас са Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности, полазници су слушали и предавање из историје Црне Горе, које је одржао магистар Томаш Дамјановић. Наш сарадник, традиционални учесник и велики пријатељ Љетње школе, професор др Вања Ковић са Универзитета у Београду, одржала је предавање у којем је повезала психологију и лингвистику и представила полазницима како учење страног језика утиче на сам мозак.“
Др Газдић је нагласила да су полазници веома позитивно оцијенили рад предавача, што потврђују и традиционалне анкете које се спроводе на крају сваке Љетње школе, а чији резултати служе за даље унапређивање програма.
Шеста Љетња школа српског језика у Црној Гори за странце одржана је у периоду од 6. до 26. јула у Никшићу и Херцег Новом. Овогодишњи учесници стигли су са различитих крајева свијета: Русије, Пољске, Велике Британије, Кине, Италије и Њемачке.
О. Б.
