Празник Преподобног Петра Коришког, који је живио и подвизавао се у XIII вијеку у селу Кориша недалеко од Призрена, гдје и данас постоји његова испосница, данас, 18. јуна 2026. љета Господњег, молитвено је прослављен у манастиру Црна река, поред његових чудотворних моштију.
Светом архијерејском литургијом началствовао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, уз саслужење Његовог преосвештенства Епископа новобрдског г. Илариона, викара Патријарха српског г. Порфирија и великог броја свештенослужитеља из више епархија наше Цркве, у молитвеном присусутву вјерног народа који се сабрао из разних крајева да принесе усрдне молитве Преподобном Петру Коришком.
Након прочитаног Јеванђеља, вјерни народ је словом архипастирске бесједе поучио Преосвећени Епископ Иларион који је истакао да је ово свето мјесто, мјесто преображаја, мјесто покајања, преласка из онога што је привремено и ограничено у оно што је безобално, бесконачно. Па парадоксално, како је казао, чак и ако ограничени уђе у заједницу са бесконачним, постаје беспочетан:
„Говорим о тајни преласка ка оном најпожељнијем, најбитнијем, једином што је битно под сунцем, а то је да човјек оствари вјечну заједницу са Богом, коју је и остварио човјек. Онај за кога је речено: Ево човјека – јединог човјека који је за углед. Једини човјек који нас спасава и чијим се именом спасавамо, јер нема другог имена којим бисмо се могли спасти осим имена Господа нашег Исуса Христа, оваплоћенога Бога Логоса, који се јављао оцима“, бесједио је Владика и подсјетио да је Он ријеч на којој почива цио свијет, вјечни Логос Божији, кога небески Отац рађа, а да смо ми људи створени да бисмо одговорили на разговор који је Бог заподенуо са нама и да останемо у том разговору са Њим.
Осврнувши се на ријечи Светога Серафима Саровског да је циљ хришћанског живота стицање благодати, Преосвећени Епископ новобрдски је казао да је то тајна коју зовемо православље – директно, без посредника стајање пред Богом:
„Доживљај да је Бог у нама и да смо ми са Њим. То је искуство које се преноси са генерације на генерацију, које преносе свети монаси, свештеници, али обичан народ који је научио како да се моли, који је научио како да отвори свој вид за безобалну тајну благодати Божије, за ону ријеку живота. Да бисмо дошли до ријеке живота и умили се у њој, треба да све стихије овога свијета, све оно што нас одвлачи од истине која је у Богу, да оставимо иза себе.“
По његовим ријечима тога посебно треба да се сјетимо на овом мјесту гдје је ријека, стихија овога свијета ометала Преподобнога Јоаникија, великог подвижника, да се препусти ријеци вјечнога живота, ријеци благодати:
„И онда је он њу назвао Црном реком. Монаштво јесте улазак у то црнило, ако хоћете и суочавање са свом муком овога свијета. Зато монаси носе црнину, зато што су се опредјелили да пригрле смрт, пригрле страдање и да знају да ће се у том загрљају са смрћу, заправо загрлити са вјечним животом. Али то није труд и дисциплина којом треба само свети монаси да се баве, него сви ми који живимо у свијету. Свакога дана треба да се потрудимо макар за један трен да оставимо све иза себе, сваку себичност и навику, свако пристрашће, све оно лоше што нас гуши. А можда још битније, да оставимо иза себе и оно што сматрамо у нама да је добро, да нам је врлина, да и на то заборавимо да бисмо могли да се са вјером препустимо том примраку, том сумраку, ако хоћете, заласку овога свијета, а рађању новога свијета.“
Појаснио је да ће у мјери у којој је човјек спреман да се жртвује, у тој мјери и његово васкрсење бити свјетлије и славније те да васкрсавамо када се жртвујемо за друге, када се трудимо да чувамо заједницу.
„Када се трудимо да свакога човјека, преко кога нас је Бог погледао макар једном, сачувамо у свом животу, да никога не изгубимо из свог живота јер преко свакога од браће и сестара Господ Бог може да нас гледа. Нека би Бог дао да чувамо заједништво, да чувамо Цркву од оне најмање, која је породица. Нека би Бог дао снаге оцу Андреју, његовој братији да чувају своју љубав и заједништво и да то заједништво привлачи, као и сада, све нас око кивота Светога Петра Коришког“, поручио је Преосвећени Епископ новобрдски г. Иларион, викар Патријарха српског г. Порфирија.
Митрополит Јоаникије: Мошти Светога Петра Коришкога точе безбројна чудеса кроз сва времена
По освећењу славских дарова, Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је честитао празник и славу овој светој обитељи, пожељевши да молитве Светога Петра Коришкога свима донесу мир, радост, здравље и напредак у духовноме животу.
Говорећи о светитељу кога данас прослављамо, Митрополит је казао да је из његовог земаљскога живота мало тога записано, али да је оно што је записано, све знаменито и врло интересантно. Констатујући да свеци Божији немају само земаљско житије, него имају и небеско, истакао је да се њихово земаљско житије наставља у њиховом светачком небеском житију. Тако у том житију, које се стално дописује, читамо о многим чудесима Светога Петра Коришкога, који је велики наш заступник пред лицем Божијим, велики покровитељ, брзи помоћник и избавитељ.
У наставку је Владика подсјетио на један детаљ из светитељевог земаљскога живота када је он у свом завичају у Метохији, на свом имању орао њиву на једном ћоравом волу. И док је орао њиву имао је призив од Бога да му служи у пустињи, коме се он одазвао. И умјесто да обрађује земаљску њиву, он је почео да обрађује њиву свога срца:
„Он је њиву свога срца обрађивао постом и молитвом и осталим великим и неисказаним подвизима. И засијавао је ријечју Божијом и наводњавао благодаћу Божијом те је процвјетала њива његове душе, његовога срца, врлинама. И он се сав претворио у благопријатни мирис Господу Богу своме, као жртва чиста и непорочна Њему принесена и зато је примио толику благодат још за вријеме свога земаљскога живота. Побиједио све непријатељске демонске силе и постао благодатни заступник свима онима који су му притицали и тражили од њега молитву и заступништво пред лицем Божијим. Тако је још за вријеме свога земаљскога живота засијао божанским врлинама, а послије свога упокојења јавио се као благодатни заступник, светитељ Божији. И ево, промислом Божијим његове мошти су нашле свој мир и покој овдје у овој светој обитељи, у овој клисури и шире благоухани мирис кроз ову клисуру и надахњују све оне који притичу његовим светим моштима. И точе безбројна чудеса кроз сва времена.“
Честитајући славу, Владика је подсјетио да је ова света обитељ знаменита по двојици великих подвижника, Преподобном Јоаникију Девичком и Светом Петру Коришком, те да је данас велики празник, велика радост, изузетна повластица сабрати се око моштију Преподобног Петра Коришкога:
„Нека би за ову љубав и за велики труд који нам је показао игуман овога манастира, отац архимандрит Андреј, Бог излио милост своју и благодат своју на ову свету обитељ и на све вас који сте се данас овдје сабрали. Да понесете мир и божански миомир у срцима својим, у душама својим, својим домовима, својим породицама, да би тај мир и ту љубав ширили у овоме животу, да би је умножавали у нашем свакодневном животу. Јер тако се испуњава смисао земаљскога живота о чему је говорио и Преосвећени Владика Иларион, подсећајући нас на ријечи Светога Серафима Саровскога, да је циљ земаљскога живота стицање Божије благодати и дарова Духа Светога. Да имамо ту перспективу нашега живота и да се радујемо оваквим сусретима и да се радујемо сусрету са светињом, јер тако заправо се сусрећемо са Богом живим и истинитим, и примамо Његову благодат и милост. Али исто тако велика је радост и због наших међусобних сусрета, тако се јача јединство и снага, и слава Цркве Божије се на такав начин умножава. Свима на здравље и на спасење и на велику радост. Срећан празник на многа и блага љета.“
На крају Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је пренио благослов Високопреосвећеног Митрополита рашко-призренског г. Теодосија, а потом је госте поздравио и заблагодарио на доласку и љубави високопреподобни архимандрит Андреј, игуман ове древне светиње.
Домаћини овогодишње славе су Мирослав Симовић и Владе Петковић из Чачка са породицама, а за сљедећу годину дио славског колача је преузела Јована Милутиновић из Брњака
Заједничарење је настављено уз трпезу љубави.
Весна Девић
Фото: Жељко Драшковић
