Протојереј Љубомир Јовановић началствовао је Светом литургијом која је у Недељу прву по Васкрсу – Томину, служена у Саборном храму Светог Јована Владимира. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Младен Томовић и јереј Дејан Томовић-парох колашински.
„Много пута до свог Вазнесења, Господ се јављао својим ученицима, прво женама мироносицама и Својој Пречистој Матери, а већ првога дана, када је Господ васкрсао, јавио се и својим ученицима који бијаху сабрани иза закључаних врата, јер су се плашили од јудејаца и од њиховог прогона“, казао је на почетку своје бесједе прота Слободан описујући догађај везан за Светог апостола Тому.
„Ушавши код њих кроз затворена врата, Господ тиме показује каква ће и наша тијела бити после општег васкрсења мртвих. Показује да то васкрсло преображено тијело више неће бити подложно законима природе, нити ће бити ограничено временом и простором. Дакле, првога дана јавља се Својим ученицима, а по промислу Божијем, међу њима није био Свети апостол Тома. И када су му они, пошто се вратио код своје браће и пријатеља, саопштили ту радосну вијест да је учитељ њихов васкрсао и да је био међу њима свима и разговарао, он није у то повјеровао. Јер још увјек су и апостоли били збуњени, још је страх обитавао у срцима њиховим. Тек после силаска Духа Светога на њих, они ће почети неустрашиво да проповиједају ријеч Божију по свему свијету и да Своју вјеру у васкрслога Христа храбро посвједоче и проливањем мученичке крви. А нема већег свједочанства од тога. Дакле, још су њихова срца била збуњена, па тако и Тома није био сигуран у то што су његови пријатељи видјели, па онда каже, џабе ми ви то причате, док ја не метнем прст свој у ране од клинова на рукама његовим, док не метнем руку своју у његова копљем прободена ребра, нећу вјеровати. И после 8 дана, како нам каже данашње Јеванђеље, Господ опет долази међу своје ученике. Овога пута је и Тома био са њима. И чим је Господ дошао међу њих, одмах се обратио Томи ријечима: „Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.“ И тај сусрет са васкрслим Господом разбио је сваку сумњу Томину, и он радостно кличе: „Господ мој и Бог мој!“ . И Господ каже: „Зато што си ме видио, повјеровао си; блажени који не видјеше, а вјероваше.“
А довољан је и свакоме од нас овај Томин сусрет са васкрслим Господом, да и све наше сумње буду растурене. Дакле, апостоли су потом, при примању Духа Светога, пошли по свему свијету да проповиједају, не само оно што су чули и видјели, него и оно, како каже у Светоме писму, што су рукама Својим опипали.
И управо је васкрсење Христово била и остала централна проповијед и апостола и њихових наследника до данашњега дана. Васкрслога Христа су проповиједали и неустрашиво излазили и пред судије, и пред старјешине, цареве и краљеве. Неустрашиво исповиједали вјеру у Христа васкрслога и ту своју вјеру и љубав према Господу, на крају запечатили и проливањем крви, јер сви су апостоли мученички пострадали, осим Светога Јована Богослова, који је умро природном смрћу, али и он у прогонству на острову Патмос, у дубокој старости.
Тако, дакле, у овај свети дан и ми са апостолом Томом пјевамо Христовом васкрсењу и са њим кличемо да Христос јесте васкрсао и да је Он Господ и Бог и Спаситељ наш. Њему нека је слава и хвала, са Оцем и Духом Светим у вјекове вјекова. Амин“-закључио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић.
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
