У Цркви Светог Ђорђа под Горицом, данас, у недељу по Васкрсу служена је Света литургија којом је предстојао протојереј-ставрофор Драган Станишић уз саслужење протојереја Мирчете Шљиванчанина, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја Јована Радовића и Блажа Божовића и ђакона Луке Павићевића. Молитвено је учествовао прота Милун Фемић.
За пјевницом су одговарали чланови школе појања Свети Ђорђе, којом руководи протојереј Јован Радовић.
По отпусту, словом поуке сабранима у храму Господњем обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Драган Станишић:
,,Христос васкрсе! Ево Томине недјеље, дана који нас подсјећа на васкрсење Христово, које прослављамо током читаве ове Свијетле седмице. Сва мисија Цркве и њен смисао јесте објава васкрсења Христовога.
Данас имамо једно величанствено јављање васкрслог Христа Својим ученицима. Он је ушао кроз затворена врата тамо гдје су били сабрани Његови ученици и рекао им: „Мир вам“, дарујући им опроштај гријехова и благодат Духа Светога.
Дакле, налазећи се у Цркви, молећи се Богу и гледајући Свети олтар, слушајући молитвене возгласе свештеника, ми примамо опроштај, утјеху и милост Божију. Тада и ми, попут апостола, можемо узвикнути: Господ мој и Бог мој!“
Апостол Тома је желио да се увјери у Христово васкрсење. Господ, знајући његову сумњу, позвао га је и рекао: „Не буди невјеран, него вјеран.“ Тома је говорио да неће повјеровати док не додирне ране Христове. Али, управо то његово тражење увјерења повезано је и са нашим животом, јер и ми често пролазимо кроз сумње.
Смисао Цркве јесте да непрестано исповиједамо: Господ мој и Бог мој, јер смо сви ми тијело Христово и причешћујемо се Његовим Светим Тајнама.
Свети апостол Тома удостојио се да буде један од дванаест Христових ученика. Њему је посвећен раније један дан (19.октобар) када се сјећамо његовог живота и мисије, нарочито проповиједи у Индији. Он је међу незнабожачким народима проповиједао Христа, што је велики примјер за нас.
То је порука и нама који живимо у хришћанској средини, а често немамо довољно ревности за просвећење других. Треба да помажемо једни другима, прије свега у духовном просвећењу. Лијепо је помагати и материјално, али највећа помоћ је духовна.
Када је Господ рекао: „Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“, дао је задатак свима нама да просвећујемо друге и творимо заповијести о љубави.
Када имамо Господа, онда имамо све. Када је Господ Исус Христос у центру нашег живота, све долази на своје мјесто. Али ако нешто споредно ставимо у центар – било да су то дјеца, супружници, власт или било шта друго – то не може да издржи то мјесто.
Једини достојан да буде у центру нашег живота јесте Господ Исус Христос, Црква Његова – Пресвета Богородица, свети апостоли и сви свети. Позвани смо да Христа ставимо у средиште свога живота.
Нека нам Господ да снаге да истрајемо у томе, да нам Христос буде центар живота, и да помажемо једни другима, прије свега у духовном узрастању. “
По примању Светих Христових дарова, заједничарење свештенослужитеља и парохијана настављено је у Светогеоргијевском дому.
Час вјеронауке за полазнике Школе „Свети Ђорђе“ одржала је протиница Надица Радовић, а за полазнике Школе „Свети Наум Охридски“ протиница Душка Станишић.
Елза Бибић
Фото/Видео: Дарко Радуновић
