Свети велики петак Страсне (Страдалне) седмице, дан је страдања на крсту Господа и Спаса нашега Исуса Христа. Наша Црква сјећа се догађаја који су предходили распећу, почевши од тренутка извођења Господа пред намјесника јудејског Понтија Пилата, неуспјелог покушаја лажних свједока и јудејских главешина да Га оптуже, викања јудејског народа „Распни га! Распни!“, ношења крста кроз град Јерусалим, мучења, распињања и Гоподњег праштања џелатима и свима који су га оптуживали ријечима „Оче, опрости им, јер не знају шта раде“; умирања, скидања са крста, помазивања миром, повијања тијела Господњег платном и полагања у гроб; постављања страже од стране римских војника да чувају гроб да неко не би украо тијело Господње.
Овај дан обиљежен је у Саборном храму Светог Јована Владимира богослужењима који су почели у јутарњим сатима службом Царских часова, да би се наставили у вечерњим сатима вечерњом службом са изношењем плаштанице, каноном „Плач Мајке Божије“ чији је аутор Симеон Логотет из X вијека и јутрењем са статијама.
„Ево, Господ нас је опет удостојио да кроз ова предивна богослужења Страсне седмице и ми узмемо учешћа у овим спасоносним догађајима у којима се пројавила неизрецива тајна љубави Божије према људскоме роду и према цијелој творевини“, казао је на крају богослужења отац Слободан Зековић.
„Господ је ради нашега спасења, из бескрајне љубави према нама унизио себе, поставши један од нас, узевши нашу природу од Пресвете Дјеве Богородице. Будући савршени Бог, постао је савршени човјек, а онда из исте те љубави да би нас искупио и ослободио од робовања гријеху, смрти и ђаволу, добровољно ради нас претрпио страдање и себе унизио све до распећа на крсту, до живоносног погребења, а онда својим васкрсењем смрт поразио и тада извео све праведне душе које су се тамо налазиле, а свакоме људском створењу, од постања па до краја свијета и вјека утворио пут у васкрсење из мртвих и живот вјечни.
Тој великој љубави Божијој, тој тајни љубави Божије ових дана изнова се поклањамо и пред том страшном тајном са трепетом стојимо. Са љубављу и благодарношћу цјеливамо животворни крст Господњи, Његове пречисте ране из којих је живоносна крв истекла, која наше гријехе спира, и препорађа нас и обнавља. Поклањамо се Његовом живоносном гробу из кога је вјечни живот заблистао.“
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
