У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, на Велику суботу, 11. априла 2026. године, у духу древне црквене праксе и вишегодишње богослужбене традиције овога светога храма, уприличено је традиционално саборно крштење оглашених, током којег је Свету тајну крштења примило 40 нових чланова Цркве Христове.
Свету тајну крштења совршили су протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, протојереји Миладин Кнежевић и Бранко Вујачић, јереј Велимир Бугарин и ђакон Ведран Грмуша. На овај начин је и ове године у Саборном храму настављена лијепа и дубоко утемељена пракса саборног крштавања на Велику суботу.
У наставку су новокрштени, заједно са својим кумовима, породицама и најближима, узели учешћа у Светој литургији, којом је началствовао протојереј Никола Пејовић, старјешина храма, а током које су приступили по први пут Светим тајнама Тијела и Крви Христове. Тако је њихово ново рођење водом и Духом Светим добило своју пуноћу у евхаристијском сједињењу са Господом, кроз које се човјек истински и потпуно присаједињује заједници Цркве.
Посебно мјесто у овом литургијском сабрању заузела је и ријеч пастирске поуке коју је, пред Свету тајну причешћа новокрштенима и свима сабранима, упутио протојереј Игор Балабан, подсјетивши на саму срж јеванђелског призива Цркве.
Наводећи Христову заповијест апостолима: „Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“, о. Игор је указао да се управо у Светој тајни крштења наставља живо дјело Цркве кроз вијекове, те да су и новопросвећени тога дана постали учесници оне исте благодатне стварности која је кроз историју препорађала народе и људе за живот вјечни.
Подсјећајући новокрштене на величину дара који су примили, отац Игор је казао да су тога дана примили Господа у своје биће и да су призвани да тај благослов чувају и умножавају у своме животу: „И ево и вас четрдесет данас је примило ту свету тајну. Примило је Господа на своје тијело, примило је крштење у име Оца и Сина и Духа Светога, а сада ће се с Божјом помоћи и причестити и примити Тијело и Крв Христову, примити благослов који потом треба да наставите да чувате у свом животу.“
У свом слову, отац Игор се нарочито обратио кумовима, подсјећајући их да њихова улога није само формална, нити се исцрпљује у људском пријатељству, већ да са собом носи истинску духовну одговорност. „Кумови, немојте само да будете добри пријатељи. И треба да будете добри пријатељи, али још и више и изнад свега требате да будете и учитељи вјере“, поручио је прота Игор, наглашавајући да је хришћански живот увијек пут заједничког узрастања, међусобног подстицања на добра дјела и истрајавања на путу Господњем.
Прота је говорио о крштењу као упису у вјечност, повезујући пролазност земаљског живота са непролазним призвањем човјековим и новокрштенима поручио: „Тим запечаћењем сте уписани у књигу вјечнога живота, у књигу која не може да изгори, која не може да се изгуби. Коју не може нико да украде, која не може да нестане. Та књига вјечнога живота је упис за вјечност.“
Говорећи о човјековој унутрашњој чежњи за пуноћом, отац Игор је указао да ниједно земаљско добро не може до краја испунити људско срце, јер је човјек створен за више и оно истинско непролазно и вјечно назначење „Наша душа иште, иште за нечим вишим, а то више је вјечни живот“, казао је он, додајући да права мјера човјековог постојања није ограничена мјером овога свијета, већ да смо призвани да „стигнемо у мјеру раста висине Христове“.
Отац Игор је новопросвећене подсјетио и да Црква Свету тајну крштења назива и Светом тајном просвећења, јер се у њој човјек не само очишћује и препорађа, него и просвјетљује благодаћу Божјом за нови живот у Христу. Зато им је упутио очински савјет да истрајавају у животу Цркве, у молитви, читању Светога писма, духовно корисних књига, посту, исповијести и редовном учешћу у Светој литургији и Светом причешћу.
„Добили сте велико достојанство хришћанско, али са великим достојанством увијек долази и већа одговорност“, казао је протојереј Игор Балабан и позвао новокрштене да буду вјерни Господу, да се труде да буду христоподобни, да не завиде, не мрзе и не чине зло једни другима, већ да у свему ходе путем добра, љубави и вјерности Господу.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
