У оквиру циклуса предавања у току Часног поста, у суботу пете недјеље поста, у Храму Светог Спаса на Топлој, јереј Јовица Вукасовић, парох морињски, одржао је предавање на тему „Пустиња – плодно тле за покајање“.
Надахнутом ријечју, отац Јовица је вјернима приближио благословене подвиге пустињских подвижника, од којих је најсвијетлији примјер Преподобне Марије Египћанке, чијим се примјером покајања кријепимо у току ове недјеље поста. Он је указао на дивно устројство црквеног богослужбеног поретка, којим се пустиња у току поста на тајанствен начин приближава сваком граду и крају у којем се творе благословени великопосни подвизи.
„Налазимо се у благословеном периоду Свете четрдесетнице, у периоду када нас Црква подсјећа да преиспитамо нека своја размишљања, неке своје поступке, одлуке, када нас и сам Господ позива да станемо испред Њега и да се запитамо да ли то што чинимо, да ли је начин живота којим живимо исправан и угодан Богу, да ли је ово што мислимо, што творимо, добро и да ли то може уопште да се мијења“, казао је о. Јовица.
По његовим ријечима период поста, период покајања, период преумљења нашег живота, наших мисли, често је, ако Бог то дозволи, праћен и сузама које нијесу увијек везане за тугу, него су лијек који чисти нашу душу те пост никако не можемо повезати са тугом. Заправо пост је један радостан период – период нашег духовног буђења.
„Духовни препород и духовно буђење то је оно што је некако својствено периоду године прољећа, тако да није ни чудо што Васкрс прослављамо управо у прољеће када се цијела природа буди, када горе олиставају, када животиње мијењају своје крзно, а наши стари су знали да кажу да људи у прољеће мијењају и своју крв. Просто нешто се мијења у људима, а шта је то у ствари, него буђење наше свијести, нашег разума и позив на покајање. Дакле, прољеће, пост је идеално вријеме да се запитамо, станемо и почнемо да мијењамо нешто у нашем животу“, поучио је сабране парох морињски.
Говорећи о животу Преподобне Марије Египћанке, истакао је да је њено покајање уско везано за дане Часног поста, она је своје преумљење доживјела на празник Крстовдана, а исповиједила, односно објелоданила у току Свете четрдесетнице:
„Стога смо и ми дужни, угледајући се на ову предивну светитељку, да се попут ње загледамо у икону Пресвете Богородице и да се запитамо над нашим животом, да се запитамо над нашим гријесима и да потрчимо да их одбацимо, да се сјединимо са Господом, а гдје ћемо наћи боље вријеме него период Свете четрдесетнице. И управо је то суштина нашег живота у Христу: да сваке године изнова и изнова имамо могућност за покајањем и изнова и изнова сваке године имамо могућност за преумљењем нашег живота. Можда једне године држимо строжије, једне године слабије пост, али је битно да схватамо ту суштину, а то је коријенита промјена нашега живота, коријенита промјена у односу на гријех, у односу на оно што нас одваја од Господа. “
Наглашавајући да нас само гријех одваја од Господа, казао је да Господ који је чиста љубав, неће дозволити да пропаднемо, већ ће нам на многе начине давати пут покајања, али је питање да ли ћемо бити довољно свјесни да то прихватимо и да потрчимо ка Господу.
„Нека бисмо молитвама Преподобне мајке Марије и ми, вођени преко јорданске пустиње, доживјели то просветљење, нека бисмо њеним молитвама добили дар суза које ће очистити нашу душу и наше срце. И на крају нам остаје да замолимо Господа да нас изведе из ове духовне пустиње и да нас у Страсној седмици узме за руке и поведе са собом у Јерусалим, да заједно са Њим будемо свједоци свега онога што је Он чинио. Да будемо и у храму када буде истјеривао трговце, да будемо и у кући Симона губовог када му жена са миомирисима омије ноге, да будемо и у Сионској горњици када нам буде дијелио пехар Крви и Тијела. Али да будемо са Њим, попут апостола Јована Богослова и Пресвете Богородице, под крстом и да будемо спремни да се заједно са Њим успењемо на крст и да заједно са Њим прихватимо и шибања и поруге и ударце. И да нам ништа не буде тешко јер знамо да ће након два дана осванути недјеља, осванути то дивно недјељно јутро када ћемо се упаљеним свијећама изаћи из храма и запјевати: Васкрсење Твоје Христе Спасе, анђели пјевају на небесима, и нас на земљи удостоји да чистим срцем, Тебе славимо“, закључио је јереј Јовица Вукасовић, парох морињски.
Весна Девић
Извор: СПЦО топаљско-херцегновска
