У част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије
Према предању Девпетровска икона Пресвете Богородице чудесно се јавила 29. фебруара 1392. године (13. марта по новом календару). Међутим, о њеној раној историји и самом пореклу назива нема поузданих података.
Поузданији записи појављују се тек у вези са раним копијама ове иконе, познатим већ од XVI века. Једна од таквих копија налазила се у Цркви Светог Николаја Чудотворца у селу Батјушково, у Дмитровском округу Московске губерније. Године 1666. у селу је подигнут камени тропрестолни храм са звоником. Према сведочењима очевидаца, ова чудотворна икона, мањих димензија и украшена богатом ризом, налазила се на левом клиросу у кивоту.
Тридесетих година XX века у храм су упали лопови и том приликом убили црквењака и украли икону. Међутим, сељни су је пронашли недалеко од црквеног дома, без оквира. Икону су опрали и поставили у олтар храма. Свештеник ју је потом свакодневно износио и полагао на аналој, ради поклоњења вернима.
Године 1939. храм је затворен, црквена имовина разграбљена, а судбина иконе од тада је остала непозната. Исте године совјетске власти претвориле су цркву у Батјушкову у шталу за колективно имање, где су многе иконе уништене и спаљене.
Храм је тек 1997. године враћен Руској православној цркви и обновљен са плавим лучним куполама. Две године касније иконописац В. Харламов, по наруџбини једног верника који је тражио помоћ од Девпетровске иконе, израдио је нови образ који је предат Никољској цркви. За основу је узет пример из XIX века, познат из збирке гравираних и живописних приказа Зборника чудотворних икона Мајке Божије.
На тој икони Младенац Христос представљен је у пуној висини, стојећи на десном колену Богородице. Богомајка десном руком придржава Христа за раме, док леву држи у молитвеном положају. Христос прислања свој образ уз образ Богородице и као на Владимирској икони Мајке Божије, левом руком је грли око врата, а десном додирује Њен мафорион. Обучен је у дугачак хитон који прекрива ноге. Ликови су осликани по узору на Владимирску икону Пресвете Богородице.
Икона је постављена у кивот са западне стране северног стуба храма, где се сваке суботе служи молебан са Акатистом Пресветој Богородици.
Оригинална Девпетровска икона Богородице била је келијна икона светитеља Питирима, Тамбовског чудотворца (спомен 10. августа по новом календару), који се пред њом са великом ревношћу молио Господу. Још 1685. године, светитељ Питирим је, поставши епископ тамбовски, понео са собом копију Девпетровске иконе у Тамбов, град удаљен око 300 миља југоисточно од Москве.
Данас се копија ове иконе Богородице непрекидно налази на аналоју, лево од моштију светитеља Питирима у саборном храму у Тамбову. Аутентична келијна икона светитеља Питирима, која се чудесно сачувала до наших дана, износи се верницима на поклоњење током великих празника приликом архијерејске Литургије.
Празник Девпетровске иконе Богородице слави се 28–29. фебруара по старом календару, односно 13. марта по новом календару. У Тамбовској епархији, међутим, чудотворна Девпетровско-Тамбовска икона посебно се прославља и на дан Светог Питирима, 28. јула (1. августа по новом календару).
Чуда
Девпетеровска икона Пресвете Богородице позната је по бројним чудесним исцељењима и помоћи вернима који јој се са вером обраћају у молитви.
Један од најпознатијих догађаја везан је за 1833. годину. Жена, чији је муж био неправедно оптужен и затворен, видела је у сну непознатог старца који јој је заповедио да у саборном храму пронађе келијну икону светитеља Питирима и да пред њом служи молебан. Показавши јој и саму икону, старац је ишчезао. Жена је, дошавши у храм, заиста пронашла икону и дала да се пред њом служи молебан. Убрзо након тога њен муж је био ослобођен и пуштен из затвора.
Још један савремени пример догодио се 2001. године, када је дечак по имену Виталиј изашао из коме након усрдне молитве његове мајке пред Девпетеровском иконом Богородице.
Ово чудесно исцељење, заједно са још шеснаест других чуда, приказано је у сценама на ивицама друге Девпетровске иконе, коју је 2002. године насликала иконописац О. Гундејева. Та икона данас се налази са леве стране иконостаса у храму.
Изображење
Подаци о тачним димензијама и особеностима првобитне иконографије Девпетровске иконе Пресвете Богородице нису сачувани.
Икона припада иконографском типу „Умиљење“, у којем је Пресвета Богородица представљена са Богомладенцем Христом у нежном и присном односу, слично Владимирској икони Мајке Божије. Младенац Христос привија свој образ уз образ Мајке, десном руком ослања се на Њено раме, док левом обавија Њен врат. Пресвета Богородица десном руком придржава Христа за раме, а леву држи у молитвеном положају, откривајући тако тајну Његове божанске близине и неизрециве љубави према човечанству.
Најранији писани подаци о овој икони везују се за камену Цркву Светог Николаја Чудотворца у селу Батјушково, подигнуту 1666. године. Данас се поштована копија Девпетровске иконе налази у Преображењском саборном храму у Тамбову, где се пред њом редовно служи молебан са Акатистом Пресветој Богородици.
Елза Бибић
