У порти Саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици, са јужне стране, налази се хиландарска чудотворна лоза Преподобног Симеона Мироточивог (Стефана Немање), поред пирга њему посвећеном. Садницу је из манастира Хиландара донио и на овом мјесту засадио блажене успомене Митрополит Амфилохије.
О хиландарској лози Светог Симеона Мироточивог постоји вјековно предање. Кад је, каже то предање, од престављења Светог Симеона (13. фебруара 1200) протекло седам година, и кад је Свети Сава дошао из Карејске испоснице у манастир да би припремио пренос његових моштију у Србију, хиландарски монаси су неутјешно плакали. Тада се Свети Симеон јави у сну игуману Методију и каже му како је потребно да његове мошти буду пренијете на родну груду, али да ће за утјеху хиландарском братству из његовог празног гроба изнићи лоза. И докле год она буде рађала, дотле ће и благослов његов на Хиландару да почива.
Иначе, како је објавила Задужбина Светог манастира Хиландара, забиљежени су бројни покушаји пресађивања чудотворне лозе Преподобног Симеона Мироточивог, међутим до данас она успјешно рађа само у манастиру Хиландару и у његовом родном мјесту – Подгорици.
Блаженопочивши Митрополит је оставио и свједочанство, које је радо вјерном народу причао, о томе како је из Хиланадара лоза стигла у Подгорицу: „Недавно смо открили податак да се храм Христовог Васкрсења гради на земљишту које је заправо метох манастира Хиландара. Хрисовуље Стефана Првовјенчаног, краља Милутина и цара Душана потврђују да су во вјеки вјеков Момишићи, са Забјелом, са Малим и Великим брдом – метох Царске лавре манастира Хиландара. И не знајући за то, прије неку годину био сам у Хиландару и затражио од сабора стараца да ми дају један властар од лозе Светог Симеона Мироточивог да га пренесемо код храма у Подгорици. И мени то одобре старци. И тога дана, кад смо се враћали, док смо чекали брод, заједно са нама је био отац Стефан, који је и онда био, а и сад је, протос Свете Горе Атонске. Пита он мене: Шта чекамо Владико? Ја му кажем да чекамо док ми донесу из манастира властар од лозе. Које лозе, пита он. Од лозе Светог Симеона Мироточивог, кажем ја. Откуд то, каже он, постоји одлука братства Хиландара да нико не смије од те лозе да носи било гдје другдје. Слушај, оче Стефане, кажем ја, ми смо вама из Подгорице дали Светог Симеона, јер је то његова колијевка. Зар немамо право да нам дате из Хиландара макар један властар, као уздарје за Светог Симеона? Слушај, каже, Владико: ја ћу да се молим Богу да се осуши тај властар. Слушај Стефане, кажем ја њему, ја ћу да се молим Богу да се прими, па да видимо чија је јача молитва. И ено је, послије три године, поред храма у Подгорици – родила лоза Светог Симеона!“
Приредила: Весна Девић
