У Манастиру Светих архангела Михаила и Гаврила – Михољској Превлаци, игуман јеромонах Василије са братством ове свете обитељи у сриједу прве недјеље Часнога поста, 25. фебруара 2026. године, служио је Свету литургију пређеосвећених дарова.
Пред причешће вјерних сабране је пастирском бејседом поучио о. Василије: „Ево, браћо и сестре, дошли смо до овог централног тренутка нашег тродневног малог подвига, у коме се свако уздржавао онолико колико је могао, трудио се да да све од себе, да осјети које су његове границе и колико је велики Бог. И зато, сада, на овом светом мјесту, у овом светом тренутку, као што смо пјевали — са нама и небеске силе невидљиво служе — саслужују, јер ово је дјело које превазилази наше људске моћи: Тијело и Крв Христова долазе да се раздају вјернима. Зато нас Црква позива да са вјером и љубављу приступимо, да причасници бесмртног живота постанемо.“
Пост и јесте, казао је о. Василије, зато да би ум ослободили од жеља тјелесних и привукли га жељи Небескога.
„А Господ Бог, Створитељ свих светова, јесте управо ту, пред нама, спреман да нам се да, да буде једно са нама, да будемо оно што је Адам требало да буде, али због непослушања није постао. А ми, кроз послушање Цркви, а кроз Цркву, Господу Богу, постајемо причасници Божанства по благодати и сами смо позвани да постанемо богови. И, као што је речено, позив је: приступити са вјером — искреном, непоколебивом вјером — да је сам Бог ту и да је спреман да се сједини са нама; и са љубављу — оном Божанском љубављу која је спремна и да страда и да прихвати сваку неправду живота. Јер знамо да Промисао Божији не оставља ништа случајним, већ је све на неко добро, на наше спасење“, поручио је игуман превлачки о. Василије.
Приредила Весна Девић
Извор/фото: Михољска Превлака
