У част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије
Историјски гледано, о овој икони може се рећи врло мало, јер су њено тачно порекло и датум њеног јављања непознати. На икони је приказана Богородица без Христа Детета, у допојасном положају. Она се јавља у руској иконографији од 18. до почетка 20. века, често на такозваним вишеликим иконама Богородице, (односно иконама на којима је на једној дасци приказано више чудотворних икона Мајке Божије).
Ова икона се често појављује и на иконама старовераца.
Одећа на Пресветој Богородици је црвене боје, и то је послужило као повод за назив иконе – Огњевидна.
Сматра се да је икона заснована на симболици која поистовећује Богородицу са Неопаливом купином коју је Мојсије видео у Старом завету — купином која је горела у огњу, а није сагоревала.
Овде постоји веза у томе што је Богородица носила у себи Исуса, који се сматра испуњеним огњем божанства, као што видимо у Ирмосу 4. песме другог канона у канону за празник Преображења Господњег:
„Сачувао си купину неоштећену, Владико, иако је била сједињена са огњем, и показао си Мојсију тело Своје које је сијало божанском светлошћу, док је он певао: Слава сили Твојој, Господе… Јавио си се као нестварни огањ који не сагорева материјалну суштину тела, када си се појавио Мојсију и апостолима и Илији, Владико, који си један у две природе, и обе савршене.“
Тако је Богородица била испуњена огњем божанства (отуда њено огњено, црвено лице у овом иконографском типу), али није била повређена тиме што је у себи носила Исуса — као купина која је горела, а није сагоревала.
Такође налазимо да се Богородица у Акатисту назива: „Радуј се, престоле огњени Сведржитеља.“ И „Огнеобразна колеснице Слова.“
За датум прослављења иконе узет је 23.фебруар по новом, односно 10 фебруар по старом календару.
Верници јој се моле за заштиту од несрећа, пожара, ратних страдања, као и за духовну и телесну помоћ.
Изображење
Икона о којој је реч – димензија је 355 × 300 мм, израђена јајчаном темпером и кредом на платну, преко дрвета, која приказује Пресвету Дјеву Марију допојасно, без Богомладенца.
Доња хаљина је у јасној црвеној боји која симболизује Новозаветну Цркву и искупитељску крв Исуса Христа, проливену ради спасења човечанства; док је мафорион у нешто тамнијој црвеној боји, – без икаквог спољашњег украшења.
Њено лице, прожетог црвенилом, повезује се са Мојсијевим виђењем купине која не сагорева, као и са чудотвоном иконом Богомајке, Неопалива купина. Она дословно представља идеју Богородице као симболичне купине која је „горела огњем, а огањ је није сагоревао“ (Излазак 3, 2). То нам казује не само да је чистота Богородице остала неповређена, већ да је и огањ божанства, представљен Њеним нерођеним Дететом, могао да гори у Њој без икакве штете.
Овај појам био је посебно прихваћен код старовераца, за које је огањ био поштован као очишћујући елемент. Иако су иконе које повезују Мајку Божију са огњем познате тек од 18. века на овамо, сама идеја може се пратити уназад до богословских текстова из VII века и Акатистне химне у част Богородице, која је састављена у знак захвалности за спасење Цариграда од опсаде неверника — Сасанидских Персијанаца, Авара и њихових словенских савезника, 627. године:
„Мојсије је у купини која је горела огњем сагледао велику тајну твога рађања, света и пречиста Дјево, а Младићи су то најјасније прасликовали када су стајали усред огња и нису изгорели. Зато ти певамо похвалу у све векове.“
Елза Бибић
Литература
https://russianicons.wordpress.com/
https://www.deva-maria.ru/ikona-bozhiei-materi-ognevidnaya
https://cdn.aucklandunlimited.com/artgallery/heavenly-beings-icons-of-the-christian-orthodox-world
