Представљање књиге ,,Загледна у стијену” аутора Неде Гудељ, која говори о животу мати Теодоре, игуманије манастира Дужи, одржано је у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици.
О књизи су говорили јеромонах Никон, игуман манастира Доњи Брчели, као и аутор мр Неда Гудељ.
Протојереј мр Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски, благословио је ово вече и у уводној ријечи повезао овај догађај са празником Сретења Господњег и важним историјским догађајима из 1809. године. Истакао је значај писане ријечи и свједочанстава, цитирајући нобеловца Ива Андрића: „Само оно што је написано остаје.“ Подсјетио је да је ова књига настала благословом и истрајавањем у тој намјери блаженопочившег Епископа Атанасија (Јевтића), описујући књигу ,,Загледана у стијену” као ријетку духовну литературу која се бави животом монахиње, која је своје дане провела у молитви за свијет.
Игуман Манастира Доњи Брчели, јеромонах Никон, изнио је свједочанство врлинског живота почивше мати Теодоре, коју је упознао 1978. године као четворогодишњи дјечак. Описао ју је као своју духовну мајку све до њеног упокојења 23. јануара 2015. године. Након смрти своје мајке Гордане, мати Теодора му је пружала духовну и материјалну подршку током школовања.
Књигу је истакао као један од најсвјетлијих момената у животу сестре мр Неде Гудељ, будући да књига представља изузетан израз захвалности мати Теодори. Описао је изузетне врлине мати Теодоре као што су искреност, храброст, отвореност, ведрину и изузетну гостољубивост, сматрајући да гостољубивост превазилази чак и послушност, пост и молитву. Описао је и дубоку и живу вјеру мати Теодоре, као и њено увјерење да се Бог познаје кроз вјеру, а не разумом, као и њену мудрост упркос томе што није имала конвенционално образовање. Посебно је истакао њену побожност и љубав према Пресветој Богородици, Светом Јовану Шангајском, Светом Нектарију Егинском и Светом Василију Острошком.
Он је такође подијелио и тренутак свог последњег сусрета са мати Теодором, три дана прије њеног упокојења, 20. јануара 2015. године, у болници у Требињу. Описао је тешке тренутке њених последњих дана када су црквене власти одлучиле да је смјесте у дом за стара лица, али захваљујући Богу и сестри Неди, то је спријечено, па је могла да се врати у свој манастир, гдје се упокојила исте вечери.
Игуман манастира Доњи Брчели је завршио излагање свједочанством о немјерљивом доприносу блаженопочившег Митрополита Амфилохија обнови женског монаштва у Црној Гори. Наиме, прије његовог доласка, у Црној Гори је било само неколико старијих монахиња. Митрополит је ову обнову започео док је био епископ Баната, окупљајући око двадесет сестара у манастиру Месић, од којих многе данас служе као игуманије у Црној Гори. Он је био коаутор књиге „Подвижнице Христове љубави“ из периода око 2008-2009. године, која пружа историјски преглед женског монаштва од преднемањићког периода до ХХ вијека.
Аутор књиге мр Неда Гудељ, захвалила се домаћинима и присутнима, истичући свеобухватно излагање оца Никона, али је примијетила да он није поменуо себе (у књизи се појављује као „Мали Вит“). Објаснила је да је првобитно намјеравала да напише једноставну биографију матиТеодоре, али је то сматрала недовољним, па је процес писања трајао четири године и обухватио је око четрдесет прича подијељених у три дијела. Подстакнута ангажовањем и подстицајем од стране Владике Атанасија, књига је постала и биографија и аутобиографија, пратећи њено духовно сазријевање заједно са мати Теодором. Неда Гудељ је у наставку описала први дио књиге који обухвата период од 1979. до 1990. године, који је назвала својим „распећем“ јер се тада борила између онога што је било дио наставног програма у школи и онога што је слушала од својих бака, дека и мати Теодоре. Подијелила је свједочанства о доласку мати Теодоре у руинирани манастир Дужи 1959. године, који је затекла потпуно уништен, иако је био значајан у време Краљевине Југославије. Детаљно је описала храброст мати Теодоре када су запријетили да ће бомбардовати цркву, њену сналажљивост у продаји трешања у Дубровнику у количинама од 10 до 15 килограма, као и то како је приход искористила да купи први алат манастира – сјекиру којом је пријетила, а коју није имала. Неда је објаснила други дио своје приче, који се односи на њен ненамјерни боравак у Шпанији од 1990. године, када јој је рат онемогућио повратак у Требиње. У том периоду изгубила је драге пријатеље и родитеље, што је изазвало сумње у постојање и правду Бога. Питала се гдје је Бог био током патње и зашто је дозволио такве догађаје, што заправо како наглашава и представља честу духовну борбу коју многи пролазе у тешким преломним тренуцима живота.
У даљем излагању описала је трећи дио књиге који се фокусира на духовно сазријевање и добијање одговора на своје сумње. Нагласила је да духовно сазријевање траје током цијелог живота и да је кључно за потпуно сазријевање и стасавање личности. „Живу вјеру“ је илустровала снажном причом о мати Теодори, која је дала све што је у том тренутку остало од уштеђевине манастира (200) евра, младом ходочаснику који је пјешачио ка Јерусалиму, иако је Неда покушала да сачува половину новца. Мађутим како се даље аутор присјећа, након само тридесет минута, грчки посјетиоци, ходочасници који су се ту задесили, оставили су прилог у висини од 500 евра, што показује Божији брз одговор на вјеру и великодушност мати Теодоре. Неда Гудељ је подијелила и свједочанства као вјероучитеља, у оквиру вјерске наставе, описујући ученике углавном као „боготражитеље“ којима је заправо потребна духовна смјерница ка светотајинском животу, нарочито ка исповјести. Она је подијелила два свједочанства о преумљењу и промјени живота: једног некрштеног ученика који је у нападу бијеса поломио икону, а затим се након петнаест дана крстио у Острогу, и другог који је на почетку доносио Ничеове књиге на час, али се након четири године постепеног обраћења кроз дискусије и дебате у учионици на крају крстио, исповиједио и причестио Светим даровима.
Аутор Неда Гудељ је завршила своје излагање шаљивом причом о свом неочекиваном браку 2002. године са зидаром Љубом из Невесиња. Док је реновирала родитељску кућу, присуствовала је прослави Светог Томе код његове породице, гдје је он грешком прогласио да је она његова „изабраница“, што је одмах покренуло све присутне на славље и свадбене припреме. Иако се осјећала заробљено између тога да осрамоти поштену породицу или да прихвати непланирану вјеридбу, на концу, пристала је на брак, показујући колико је живот непредвидив – планираш једно, док Бог одлучује друго, оно што је по дубљем и протканијем промислу на корист и спасење свакој души људској, без остатка. ,,У ком правцу је ишао тај брак, видјећете у књизи како је било и шта је било. Живот је такав био. Ја кад сам планирала да ћу се удати тамо негдје, отишла сам у Шпанију. Када сам мислила да ћу остати у Шпанији, вратила сам се у Требиње. Када сам мислила да ћу у манастир, удала сам се. Кад сам се удала, онда сам отишла у манастир. Ето, то је живот, то народ снује, Бог одређује, никад се не зна, али ето о тим детаљима можете читати у књизи.“ – поручила је на крају ауторка мр Неда Гудељ.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
